REZIMEI:

Džejms Grifit

De Pol univerzitet Čikago

KATEGORIJE „ZLOČINCA" I „NEPRIJATELJA" U SISTEMU GLOBALNOG TERORIZMA*

Sažetak: Analizirajući teorijsku pozadinu Nacionalno bezbednosne strategije SAD i okvira za borbu protiv terorizma, autor utvrđuje ga se globalni terorizam ne može podvesti pod kategorije „zločinca" i „neprijatelja" (Kant i Šmit), što je bitnoj meri analogno razlici između uobičajenog, klasičnog i savremenog značenja ovog fenomena. U drugom delu rada kritički osvrt na dela Ignjatijeva, Greja i Batler, kao tri ključna filozofska doprinosa u rešavanju značenja i efekata 11. septembra, ima za cilj za ukaže na nužnost iznalaženja nove kategorije kao niti vodilje za drugačije koncipiranu američku spoljnu politiku, koja bi izbegla jednostranosti i protivrečnosti svojstvene vladajućem „ratu protiv terorizma".

Ključne reči: globalni terorizam, zločinac, neprijatelj, Nacionalno-bezbednosna strategija, Al kaida.

* Naslov originala: Categories of „criminal" and „enemy" within the system of global terorrism". Delovi eseja prezentovani su na međunarodnom simpozijumu na New School University u Njujorku u jesen 2005, objavljeni u International Journal of Applied Philosophy vol. 20, no. 1, str. 107-126, 2006,

Kim Lejn Šepal

Univerzitet Prinst Centar Vudro Vilson

ZAKON JE NAČIN NA KOJI SE DRŽAVA OBRAĆA SAMOJ SEBI*

Sažetak: Razmatrajući dominantne filozofske i pravne teorije o vanrednom stanju, insistira se na važnosti formulisanja empirijski, a ne samo normativno zasnovane koncepcije vanrednog stanja, koja bi u većoj meri odgovarala na potrebe savremenih društava. Normativne teorije susreću se kod Šmita, Kelsena, Agambena, i u drugačijem obliku kod branioca ljudskih prava. Kroz kritički osvrt na pomenute analize, autorka upućuje na važnost dnevnooperativnih funkcija zakona, kao i na činjenicu da nakon 11. septembra, u situaciji međunarodnog vanrednog stanja, nacionalno fokusiranje više nije adekvatno za upotrebu vanrednih mera.

Ključne reči: vanredne mere, vanredno stanje, „vanrednosti", empirijska kritika, javni zakon, međunarodno vanredno stanje, bezbednost.

* „Law is the Way the State Talks to Itself, članak sa međunarodne konferencije održane na New School univerzitetu u Njujorku, februar 2007.

Aleksandar Pavković

Mekvori univerzitet Sidnej

TERORIZAM KAO INSTRUMENT OSLOBOĐENJA: STANOVIŠTE IDEOLOGIJE OSLOBOĐENJA*

Sažetak: Globalni terorizam je paradigmatičan primer stanovišta ideologije nasilnog oslobođenja. Sa filozofsko-etičke pozicije najpre se analizira pokušaj opravdavanja terorizma u kontekstu njegove ideologije, kao i odgovori na primedbe koje su terorizmu upućene sa stanovišta univerzalnog humanizma. U cilju rasvetljavanja glavnih tački razlaza u etičkim principima i vrednostima dva stanovišša, ukazuje se na srodnost između Fanonove koncepcije ideologije oslobođenja i ciljeva i opravdanja terorizma od Osame bin Ladena. Pojmovni aparat utemeljen na odnosu ugnjetača i ugnjetenog, kao i kolektivnog definisanja sistema ugnjetavanja, u oba slučaja funkcionišu analogno, a zasnovani su na uverenju o moralnoj superiornosti gpype ugnjetenih. Istovremeno, ideologije oslobođenja počivaju na dva različita obrasca normativnog opravdanja za terorizam, shvaćena kao pravo na grupnu odmazdu i kao opravdanje na osnovu odnosa sredstvo-cilj. Udrugom delu rada razmatra se Kantovo stanovište univerzalnog humanizma i presudna razlika ove pozicije u odnosu na selektivni pristup ideologije oslobođenja u pogledu vrednovanja ljudskog života. Autor ukazuje na to da ograničenje humanizma oslobođenja počiva u pozivanju na političke i stoga kontingentne kriterijume, dok je, s druge strane, univerzalni humanizam prevashodno etička i nepristrasna koncepcija. Činjenica da je svrsishodnost primenljivosti ove koncepcije u konkretnim i specifičnim okolnostima dovedena u pitanje posledično upućuje na mogućnost i nužnost razvijanja stanovišta univerzalističkog humanizma, ali i na njegovu ograničenost.

Ključne reči: ideologije oslobođenja, univerzalni humanizam, ugnjetači, ugnjeteni, sistem ugnjetavanja, moralna vrlina, opravdanje terorizma, sredstvo, cilj, nasilje.

* Prevod eseja „Terrorism as an Instrument of Liberation: A Liberation Ideology Perspective" u Ethics of Terrorism & Counter-Terrorism, priredio George Meggle, Frankfurt and Lancester, Ontos Verlag 2005, str. 245-61. Ranija i kraća verzija ovog teksta objavljena je pod naslovom „Towards Liberation: Terrorism from a Liberation Ideology Perspective" u Tony Coady and Michael O'Keefe (eds.), Terrorism and Justice: Moral Argument in a Threatened World, Melbourne, Melbourne University Press, 2002, str. 58–71.

Predrag Čičovački

Univerzitet Vorčester SAD

DRŽAVNI TERORIZAM – NAJVEĆA PRETNJA PO ČOVEČANSTVO!*

Sažetak: Suprotstavljajući se široko rasprostranjenom gledištu da je savremeni terorizam tipičan oblik nasilnih nedržavnih akcija, autor kroz istorijsku i pojmovnu analizu pokazuje da najveću opasnost sa najdalekosežnijim posledicama predstavlja upravo državni terorizam. Terorizam je intrinsično isprepleten sa delovanjem moći savremenih država i ima za cilj uništenje, povređivanje i zastrašivanje civilnog stanovništva. Primeri nasilnog mešanja u unutrašnje poslove stranih država u drugoj polovini 20. veka ponajviše su vezani za agresivne politike SAD i Sovjetskog Saveza. Razmatrajući mnogobrojne primere savremenih oblika državnog terorizma u poslednje dve decenije, utvrđuju se zajednički imenitelji ove pretnje, oličeni u kršenju međunarodnog prava i primeni dvostrukih standarda. Državni terorizam neposredno ugrožava razvoj demokratije i poštovanje suvereniteta. Autor zaključuje da uprkos procesima globalizacije „odumiranje države" još nije na pomolu, te da je neophodno iznaći načine da se odgovori na aktuelne i buduće zloupotrebe moći koje mogu voditi državnom terorizmu.

Ključne reči: državni terorizam, moć, sila, SAD, Sovjetski Savez, demokratija, međunarodno pravo.

* Tekst predavanja koje je 6. mart 2006. godine izloženo na Filozofskom fakultetu u Beogradu, u organizaciji Srpsko-američkog centra i Filozofskog društva Srbije.

Ivan Šijaković

Ekonomski fakultet Banjaluka

TERORIZAM I PROBLEM IDENTITETA

Sažetak: U ovom članku autor postavlja pitanje da li smo ušli u eru terorizma. Terorizam je pojava savremenog društva, koja posebno dolazi do izražaja u drugoj polovini 20. veka. Postoji realna opasnost da se intenzitet ove pojave u vidu broja terorističkih grupa, njihovih ciljeva, sredstava i načina delovanja poveća u 21. veku. Terorizam ugrožava najznačajnije tekovine modernog vremena: demokratiju, slobodu i ljudska prava. Različiti su uzroci i povodi nastajanja terorističkih organizacija i izvođenja surovih akcija. U ovom tekstu se iz sociološke vizure analizira pitanje identiteta kao mogući uzrok nastanka različitih terorističkih grupa i organizacija i njihovog delovanja. U tu svrhu razmatra se proces formiranja identiteta i sticanje vrednosti. Traganje za identitetom i njegova odbrana stvaraju različite probleme i teškoće kod pojedinaca i grupa. Reč je o jednostranom, iskrivljenom, „sudbonosnom" i „spasonosnom" identitetu za čiju se odbranu žrtvuje sve, pa i život. Najčešće je reč o žrtvovanju tuđeg života, ali se na kocku stavlja i vlastiti život. Terorizam se tako shvata kao jedino sredstvo njegove odbrane.

Ključne reči: terorizam, identitet, etnička grupa, nacija, religija, ideologija, sloboda, tolerancija.

Ljubiša Mitrović

Filozofski fakultet Niš

INTELEKTUALCI, STRUKTURALNE NEJEDNAKOSTI I TERORIZAM U SAVREMENOM SVETU

Sažetak: U radu se razmatra odnos između strukturalnih nejedna-kosti, socijalnih i regionalnih protivrečnosti i terorizma u savremenom svetu. Autor analizira različite oblike terorizma, fundamentalistički i državni, zadržavajući se posebno na fenomenu simboličkog terorizma i ulozi globalnih medija u njegovoj promociji i ekspanziji. U ovom kontekstu posebno se analizira položaj i uloga intelektualaca u savremenom društvu, uz naglasak na oseku kritičke misli u uslovima masovnog potrošačkog društva, globalizacije i širenja kulturnog neoimperijalizma. Kritikujući marginalizovanu ulogu intelektualca danas, autor se suprotstavlja apologiji stručnjaka i eksperata argumentišući da kulture bez intelektualaca nema. Analiza se završava pledoajeom za obnovu kritičke uloge intelektualaca u životu savremenog društva.

Ključne reči: intelektualac, masmediji, strukturalne nejednakosti, simbolička moć i terorizam.

Miroljub Jevtić

Fakultet političkih nauka Beograd

POLITIČKA KOREKTNOST - UZROK NEUSPEHA ZAPADA U BORBI PROTIV TERORIZMA*

Sažetak: U radu se analizira uzrok neuspešnosti rata protiv terorizma koji SAD i NATO vode. Kao jedan od glavnih uzroka analiziran je pojam političke korektnosti. Rad nastoji da dokaže da je politička korektnost kao prepreka objektivnoj analizi dovela do toga da se stvarne činjenice koje su prouzrokovale terorizam i dovele do sadašnjeg rata prikrivaju. Zaključak je da je bez vraćanja istinskoj slobodi mišljenja, koja je kao rezultat vladavine političke korektnosti nestala, borba protiv terorizma nemoguća.

Ključne reči: terorizam, politička korektnost, islam, neoliberalizam.

* Ovaj tekst je rađen u okviru projekta br. 149006D koji finansira Ministarstvo za nauku Republike Srbije.

Dragan D. Lakićević

Institut za evropske studije Beograd

RECEPCIJA ISLAMSKOG RADIKALIZMA*

Sažetak: Sadržaj teksta čini analiza jedne tipične recepcije filozofije islamskog radikalizma na Zapadu. U prvom delu, izlažu se moderne verzije ovih radikalnih učenja i njihova veza kako sa islamskom tradicijom, tako i sa savremenim zapadnim političkim učenjima. U drugom delu, autor pokazuje u kojoj je meri politički radikalizam islamizma rezultat logike situacije i višedecenijske političke krize na Bliskom istoku. U tom kontekstu, sledi zaključak da su radikalna islamska učenja pre nastala kao reakcija na imperijalnu politiku Zapada a ne kao rezultat frustracije zbog raspada nekadašnjeg Kalifata.

Ključne reči: politički radikalizam, dominacija, globalizacija, islamska učenja, totalitarizam.

* Rad je rađen u okviru projekta 149026, koji finansira Ministarstvo za nauku i zaštitu prirodne sredine.

Slobodan Durmanović

NSPM Beograd

ISLAMSKI RADIKALIZAM I TERORISTIČKA PRETNJA U BIH

Sažetak: U kontekstu savremenih definicija islamizma, autor razmatra fenomen radikalnog islamizma u BiH. Polazeći od „Islamske deklaracije" Alije Izetbegovića analiziraju se prevashodno teorijske pretpostavke, a zatim predratna i ratna praksa koja je dovela do formiranja ideje o islamskoj bosanskoj državi i uslovila porast muslimanskog fundamentalizma u BiH. Posle rata, revivalističke tendencije, koje govore o nužnosti povratka na stazu izvornog islama i izgrađivanju islamskog identiteta bosanskih muslimana, doživele su pravi procvat. Konkretni primeri rada uticajnih i brojnih organizacija poput Vezira, Furkana, AIO-a i drugih, za svoj cilj navode upravo stvaranje BiH kao države uređene po šerijatu i islamskim vrednostima. Ove „humanitarne organizacije" u prvi plan stavljaju versko obrazovanje mladih, i uživaju ogromnu podršku kod siromašnog muslimanskog stanovništva, a povremeno i kod viših društvenih slojeva. Autor argumentiše da se od 11. septembra i antiterorističkih istraga vođenih u SAD situacija dodatno radikalizovala, paralelno sa porastom broja izveštaja o ratnim, finansijskim i ideološkim vezama „svetih ratnika" i predstavnika islamskih „humanitarnih organizacija" u BiH sa panislamističkim terorističkim grupama širom sveta. Dodatno zabrinjava činjenica da Islamska zajednica u BiH ne osuđuje vehabizam, što je i formalno obelodanjeno u „Adendi" Rijaseta Islamske zajednice. U situaciji slobodnog i nesmetanog delovanja vehabizam, koji predstavlja ideološku platformu za terorizam, beleži neprestani porast broja pristalica, uz cve veće izglede za ugledanje na organizacije poput Hamasa. Problem rastuće terorističke pretnje u BiH pojačan je podsticanjem osećaja frustriranosti i tezom da je u proteklom ratu u BiH nad muslimanima izvršen genocid. U tom pogledu nema bitne razlike između umerenih i radikalnih bosanskih islamista i perspektive za raskid sa radikalizmom nisu velike. Autor zaključuje da je proces suzbijanja islamističkog fundamentalizma neophodan preduslov za izgradnju stabilnog multikonfesionalnog društva u BiH, važan za stabilnost čitavog regiona, kao i bezbednost Evropske unije.

Ključne reči: Bosna i Hercegovina, terorizam, islam, Islamska deklaracija, radikalizam, revivalizam, vehabizam.

Zoran Ćirjaković

NSPM Beograd

ISLAMSKI FUNDAMENTALIZAM: KLJUČ BUDUĆNOSTI BOSNE

Sažetak: U tekstu autor razmatra fenomen oživljavanja islama u BiH u poslednje dve decenije, usredsređujući se na pitanje pragmatičke saradnje vehabitskih, salafističkih i drugih ekstremnih grupa. Ta pojava, karakteristična za većinu islamskog sveta, vidljiva je i u BiH i čini okosnicu islamskog fundamentalizma. Kroz delovanje različitih organizacija, u BiH su praktični efekti ideje da je islam više nego religija, vidno uzeli maha, a krajnji cilj ovog projekta je stvaranje islamske države. Autor razlikuje islamski pozitivni fundamentalizam i militantni fundamentalizam, argumentujući u prilog prvog, pomoću kojeg Bosna može opstati kao država sa tri religije.

Ključne reči: islamska država, vehabiti, pozitivni fundamentalizam, militantni fundamentalizam.

Mile Pavlovski

Tehnološko-metalurški fakultet Beograd

DA LI JE MOGUĆ NUKLEARNI TERORIZAM?

Sažetak: Na početku 21. veka svet je zapljusnuo (ne)očekivani talas terorizma koji u velikoj meri poprima nove forme i sadržaje. Nisu samo u pitanju savremene tehnologije napada već, pre svega, masovnost i ekskluzivnost ciljeva. Veoma atraktivno područje potencijalnih dejstava aktuelnih terorista predstavlja nuklearni industrijski kompleks. Mada je tragedija „Černobila" još u sećanju s obzirom na odložene posledice, nuklearna energetika doživljava novu ekspanziju. Iako je tehnologija proizvodnje nuklearne energije u međuvremenu značajno unapređena, mnogi bezbednosni problemi nisu u potpunosti rešeni. Brojne opasnosti kriju se u mogućnostima preduzimanja određenog tipa nuklearne aktivnosti od terorista kao što su namerno izazivanje nuklearnih akcidenata, napad na nuklearna postrojenja, skladišta radioaktivnog otpada, krađa fisionog materijala ili dolazak u posed nuklearnog oružja. Te potencijalne opasnosti primoravaju međunarodnu zajednicu da posveti značajnu pažnju unapređenju sistema kolektivne nuklearne bezbednosti. To zahteva posebne mere saradnje zemalja koje raspolažu nuklearnim oružjem, kao i nuklearnim energetskim postrojenjima.

Ključne reči: nuklearni terorizam, konfliktni odnosi, nuklearne elektrane, međunarodna zajednica.

Žan Bodrijar

DUH TERORIZMA*

Sažetak: „Štrajk događaja" je završen. Fenomen terorizma i događaji 11. septembra predstavljaju simboličko urušavanje sistema, oživljavajući time simboličku dimenziju, na osnovu koje je zbiljsko suprotstavljanje i borba tek moguća. Po autoru, terorizam je produkt sistema, slika mondijalizacije koja se bori sa samom sobom, ali i čin singularnosti koji prekoračuje sistem razmene. Nije reč o sukobu civilizacija, niti religija, već o temeljnom antagonizmu globalizacije. Samo simboličko nasilje je generator singularnosti.

Ključne reči: događaj, terorizam, simboličko, sistem, drugi, antagonizam, smrt, logika žrtvovanja.

* Esej je prvi put objavljen pod nazivom L'esprit du terrorisme, Editions Galilee, u Parizu 2002.

Alan Badju

Univerzitet Sorbona Pariz

11. SEPTEMBAR 2001: FILOZOFIJA I „RAT PROTIV TERORA'*

Sažetak: Razmatra se istorijska i semantička promena značenja „terorizma", od načina ispoljavanja državne moći do nedržavnih nasilnih delatnosti, sa fokusom na intenzitet propagandne samoizvesnosti termina. Metodski analogno, istorijski i formalno, autor posmatra i pitanje konstruisanja identiteta „žrtve", savremenih „demokratija" koje vode „rat" protiv terorizma. SAD su postale hegemonska sila, upravo u ratu i kroz rat, a kada je reč o islamskom fundamentalizmu, primenjuju politiku dvostrukih standarda. Zaključak je da je u slučaju fenomena terorizma i rata protiv terorizma reč o disjunktivnoj sintezi dva nihilizma, koja za svoju podlogu imaju apsolutizam.

Ključne reči: filozofija, rat, teror, demokratija, SAD, nihilizam, sinteza, disjunkcija.

* Prevod eseja „On September 11 2001: Philosophy and the 'War against Terrorism'" u Polemics, Verso, London-New York, 2006. Prvi deo Polemics, kojem pripada i ovaj esej, prvi put je objavljen kao Circonstances 1, Editions Leo Scheer, Lignes et Manifestes, Pariz, 2003.

Majkl Valcer

Prinston Nju Džersi

POLITIČKI KODEKS*

Sažetak: U članku autor razmatra razliku između političkog kodeksa nekadašnjih revolucionarnih boraca, koji su takođe nazivani teroristima, i formi savremenog terorizma. Autor konstatuje da, za razliku od starih revolucionara, savremeni terorizam karakteriše puko destruktivni karakter i odsustvo pozitivne društvene vizije. U drugom delu rada analiziraju se argumenti apologeta terorizma i dokazuje nemogućnost njihove empirijske primene, kao i odsustvo konzistentnosti i doslednosti u njihovoj argumentaciji.

Ključne reči: terorizam, politički kodeks, nasilje, revolucija.

* Michael Walzer, Just and Unjust Wars, str. 197-206.

Majkl Ignjatijev

Univerzitet Toronto Kanada

SLOBODA I ARMAGEDON*

Sažetak: Rat protiv terorizma razmatra se u kontekstu pitanja slobode, kao i političkog i moralnog identiteta liberalno-demokratskih društava. U odnosu spram nihlističkog izazova koji terorizam zapravo predstavlja, poštovanje državnog poretka, zakona i ustava su od odlučujuće važnosti. Autor razlikuje tri vrste terorizma i upućuje na izuzetnu složenost terorističkih činova po namerama i posledicama. Posebnu pažnju treba usmeriti na depolitizaciju i demobilizaciju građana prisutnu u borbi protiv terorizma. Era terorizma primorava da se uđe u domen „manjeg zla" i da se uvedu regulative u slobodno tržište tehnologija i ideja, što predstavlja ključni izazov za demokratiju. U ovom slučaju, etika je važna zbog definisanja identiteta društva, kao i određivanja vrste terorizma o kojoj je reč.

Ključne reči: sloboda, politički identitet, etika, zakon, država, demokratija, terorizam globalnog spektakla.

* Prevod eseja „Freedom and Armagedon" deo je šire studije Majkla Ignjatijeva -Michael Ignatieff The Lesser Evil: Political Ethics in an Age of Terror, Prinston University Press, 2004. str. 145-171

Pol Gilbert

Hal univerzitet  Velika Britanija

STARI I NOVI RATOVI

Sažetak: Na primeru foklandskog konflikta i rata protiv terorizma razvijaju se paradigme starih i novih ratova. Utvrđujući razlike između okolnosti i načina vođenja ratova, autor argumentuje da je reč o temeljnijoj razlici između politike uloge i politike identiteta. Politika identiteta preuzela je primat u konfliktima i odlučujuća je za mobilizaciju podrške „ratu protiv terorizma". Po autoru, to je kontraproduktivna strategija na osnovu koje teror postaje pravilo, a ne izuzetak.

Ključne reči: stari ratovi, novi ratovi, terorizam, politika uloge, politika identiteta.

Dimitri K. Sajms

Nikson centar  Njujork

DŽIHAD KAO NENAMERAVANI PRODUKT AMERIČKE POLITIKE*

Sažetak: Autor analizira politiku SAD prema islamskom svetu, počev od Reganove pa do aktuelne Bušove administracije. Fenomen terorizma posmatra se kroz kritiku američke spoljne politike, sa posebnim osvrtom na problematične učinke Klintonove administracije. Na taj način, terorizam i rat protiv terora dovode se u kritičku vezu ne samo sa ratovima u Avganistanu i Iraku, već u sa ratovima vođenim u Bosni i Hercegovini i na Kosovu tokom devedesetih godina.

Ključne reči: spoljna politika SAD, SAD i Rusija, terorizam, američki prioriteti.

* The National Interest 2005 WINTER / 2006 WINTER, 3. januar 2006.

Bogdana Koljević

Nova škola za društvena istraživanja Njujork

TERORIZAM, PRAGMATIZAM, APSOLUTIZAM

(Richard J. Bernstein, The Abuse of Evil - The Corruption of Politics and Religion since 9/11, Polity Press, Maiden, MA, U.S. A, 2005, str. 145)

Sažetak: Polazeći od kontekstualizacije razmatranja fenomena globalnog terorizma unutar različitih diskursa savremene političke filozofije, autor se usredsređuje na pitanje o promenama pojmova političkog, rata i demokratije. Ističe se da se najuspešnije filozofske analize o odnosu terorizma i demokratije zapravo uglavnom ne susreću u okvirima tzv. postmodernističkih i kritičkih rasprava, već pre u mišljenjima koja upućuju na stanje sveopšteg pata kao vodećeg principa društva. Osvrćući se na delo Ričarda Bern-štajna, preispituje se ideja o razlici apsolutizma i pragmatičkog falabilizma, koja osporava Hantingtonovu tezu o sukobu civilizacija i govori o sukobu mentaliteta. Bernštajnova kritička postavka o apsolutističkom mentalitetu, kao preovlađujućem obliku politike SAD poslednjih decenija, instruktivno dovodi u vezu važnost uzajamnosti slobode i odgovornosti koja je prisutna u suprotnoj, tj. falabilističkoj perspektivi. Autor zaključuje da je teza o samoizvesnosti kao pretpostavci rata i otvorenosti kao pretpostavci radikalne demokratske prakse argumentovana i značajna, ali da je za diskurs demokratije takođe neophodno da samokritički reflektuje sopstvene pretpostavke.

Ključne reči: terorizam, pragmatizam, apsolutizam, sukob mentaliteta, pojam političkog, rat, falabilizam, radikalna demokratska praksa.