Slobodan Miladinović

Balkan u tranziciji

Neville S. Arrachichige Don, Ljubiša Mitrović (ed): The Balkans in Transition, International Research Foundation for Development, Cambridge – San Francisko and Center for the Balkan Studies, Niš, 2007. str. 176

Nedavno se u izdanju Međunarodnog centra za istraživanje razvoja (International Research Foundation for Development) iz Kembridža – San Francisko i Centara za balkanske studije iz Niša pojavila knjiga Balkan u tranziciji koju su zajednički proredili Neville S. Arrachichige Don i Ljubiša Mitrović. Knjiga predstavlja zbornik radova koji sadrži devet članaka autora iz Balkanskih zemalja i jedan tekst američkog autora koji je ujedno i priređivač. Pored toga knjiga sadrži i kartu Balkanskog poluostrva, popis skraćenica, indeks geografskih pojmova, indeks imena, pojmovni indeks i kratak prikaz biografija autora.

U zborniku su obrađene sledeće teme:

Savremeni Balkan u mreži globalnih i regionalnih razvojnih megatrendova (Ljubiša Mitrović),

Društveni razvoj pod neizvesnim uslovima: Izazov ubrzane individualizacije (Nikolaj Genov),

Interesi i razvojne strategije društvenih aktera na Balkanu (Vera Vratuša – Žunjić),

Balkan između retradicionalizacije i modernizacije (Ljubiša Mitrović),

Religijsko-etnička panorama Balkana (Dragoljub B. Đorđević),

Balkan i proces regionalizacije (Ljubica Kostovska),

Balkan u procesu sopstvenog tehnološkog razvoja i približavanje Evropskoj Uniji (Milorad Božić),

Ekonomska integracija tranzicionih zemalja Balkana (Biljana Sekulovska-Gaber),

Promene u iznosu i strukturi ekonomske razmene balkanskih zemalja u funkciji evropske integracije (Ivana Božić-Miljković),

Tranziciona dinamika i razvojne strategije (Neville S. Arrachichige Don)

Noseća ideja većine prezentiranih tekstova je da je Balkanski prostor danas granica različitih naroda i kultura ali i pored toga da je moguće da on bude i most među narodima i kulturama. Većina radova stoga i pristupa istraživanju balkanskih kontraverzi iz perspektive širenja kulture mira i povezivanja naroda i zemalja ovog prostora u skladnu i funkcionalnu celinu. Mnogo toga što može relativno neupućenom stranom čitaocu dočarati sliku balkanskih protivrečnosti je dato u ovom zborniku počev od statistike i istorijske faktografije pa sve do dijagnosticiranja stanja i ukazivanja na moguće razvojne strategije koje bi u perspektivi mogle da doprinesu razvoju ovog regiona.

S obzirom na različita prethodna profesionalna interesovanja autora, ovaj zbornik predstavlja interdisciplinarnu studiju u kojom se nastoji sagledati zaokružen skup gorućih problema od kojih svaki pojedinačno već po sebi predstavlja trag prošlih ali i potencijalno žarište budućih kriza. Balkanu se pristupa kao regionu sa kontraverznim tranzicionim identitetom koji se nalazi na istorijskoj prekretnici na kojoj se otvaraju dva razvojna pravca – put u retradicionalizaciju ili u modernizaciju. Generalni je zaključak autora da budućnost Balkana ne leži u prekrajanju prošlosti i održavanju konflikata već da se nalazi u traganju za modernim razvojnim obrascima međusobne saradnje i integracije u evropske i svetske tokove. Balkanskim narodima ne preostaje ništa drugo no da se suoče sa neophodnošću okretanja ka budućnosti i prema novim razvojnim strategijama koje će biti zasnovane na činjenici da je samo kroz ekonomski i demokratski razvoj moguće ostvariti njihove životne interese i njihov društveni i kulturni napredak.

Ključna poruka koja sledi iz prezentiranih radova je da autori duboko veruju u mogućnost i budućnost saradnje na Balkanu i dalji razvoj i jačanje kulture mira na Balkanu. Praktično se, u vizuri kulture mira kao zajedničkom teorijskom konceptu ovog zbornika, tvrdi da su regionalna saradnja i evropske integracije uslov za ekonomski razvoj i političku stabilizaciju tih društava i njihovih naroda. Radi se o tome da se razvoj Balkana može posmatrati u vrlo širokom analitičkom okviru globalnih društvenih transformacija s obzirom da je savremeni svet isprepletan nizom uzajamnih povezanosti tj. s obzirom da je globalna transformacija svetskog društva, čiji samo jedan deo može biti transformacija balkanskih društava, izuzetno kompleksan proces. Transformacija Balkana se na različite načine doživljava u iskustvima, opažanjima i artikulacijama različitih društvenih grupa kako onih koji promišljaju tako i onih koji posredno ili neposredno doprinose kreiraju politike i razvoja ovog dela sveta.

Uspostavljanje saradnje i trajnog mira na Balkanu podrazumeva usaglašavanje različitih interesa, vrednosti, percepcija i samopercepcija sopstvenog mesta u širim društvenim okvirima kako u socijalnoj tako i u ekonomskoj, političkoj i kulturno-istorijskoj sferi. Pred balkanske narode se postavlja kao razvojni imperativ uklapanje u globalne svetske mreže međupovezanosti i traganje za globalnim identitetima koji će počivati na filozofiji kulture mira. Ova ideja tim pre dobija na značaju s obzirom da se balkanska društva nalaze u permanentnoj tranziciji koja nije pokrenuta raspadom socijalističkog sistema već koja predstavlja mnogovekovno istorijsko obeležje ovog prostora. Drugim rečima, Balkan se tokom dugog istorijskog perioda nalazi u permanentnoj tranziciji. Upravo ta tranzicija obeležava, i kao uzrok i kao posledica, mnoge njegove unutrašnje protivrečnosti koje neprestano generišu nove sukobe zasnovane na starim nesuglasicama. Ključni problem predstavlja činjenica koju naglašavaju neki od autora da balkanska društva teže pojedinačno da se pridruže evropskim integracijama umesto da izgrade autonomnu regionalnu strategiju saradnje, integracije i zajedničkog ulaska u Evropsku Uniju

Ideja koja provejava iz prezentiranih radova je da se budućnost Balkana ne može graditi na nerešenih pitanjima iz daleke prošlosti već da se akteri društvenih promena balkanskih zemalja moraju okrenuti novim vremenima i integracijskim trendovima koje diktira savremeni razvoj. U tom kontekstu je bitno znati da svaka kultura ima svoje osobenosti koje su uklopive u globalne razvojne trendove te da treba raditi na izgradnji mreža povezanosti (s jedne strane unutar balkanskih društava a s druge strane društava Balkana sa ostalim svetom) koje će uvažiti specifičnosti Balkana. Direktni ili podrazumevajući stav većine autora je da se pozitivni i istorijski vredni rezultati mogu postići samo ako se uvaže principi kulture mira kao ključnog socijalno ideološkog razvojnog koncepta.

Kao što to obično biva kada je reč o multidisciplinarnim zbornicima koji okupljaju autore različitih naučno-teorijskih orijentacija stasale u različitim socijalno-političkim kontekstima, radovi su međusobno dosta neujednačeni kako po stepenu analitičnosti tako i prema vrsti informacija koje daju no to je u ovom slučaju nebitan problem s obzirom da su na jednom mestu okupljeni autori iz različitih sredina koje okuplja zajednička ideja koja se pregnantno može izraziti kroz sintagmu «kultura mira». Osnovna inspiracija za stvaranje ovakvog zbornika je bila ideja da treba raditi na stvaranju održivog mira i saradnje među balkanskim narodima koji je jedini put ka svakom drugom progresu i pre svega uključivanju balkanskih društava u globalne evropske i svetske integracione tokove.

(Autor je profesor Fakulteta organizacionih nauka, Beograd)