|
Čedomir Antić
Od dukljanina dukljaninu
(“Irci i Crnogorci”, Odjeci, NIN br. 2957)
Predrag Popović veruje da ponavljajući neke stavove doprinosi
njihovoj verodostojnosti i istinitosti. Kad pokušava da polemiše, on
to ne čini na temelju mojih celovitih iskaza. Reklo bi se da je
njegova želja da te interpretacije prihvatim kao svoje ranije teze. Spomenuo sam principe državnosti koji važe još od Aristotelovog
vremena. Njih su bili svesni, iako možda nisu ni čuli za Aristotela,
tvorci naše države početkom 19. veka. Nažalost, na ove principe se
nisu obazirali oni koji su stvarali i branili državnu zajednicu, ali
ni svi oni koji tvrde da braneći Rezoluciju 1244 štite Kosovo, a
istovremeno isključuju Albance iz odlučivanja o budućem ustavu
Srbije. Popović spominje član 16 važećeg crnogorskog Zakona o državljanstvu,
kojim je predviđeno automatsko brisanje iz crnogorskog državljanstva
svih onih koji dobiju neko drugo državljanstvo. Siguran sam da u
Crnoj Gori postoje hrabriji političari, spremni da se suprotstave
nepravdi koju ovaj zakon nameće. Ipak, Popoviću je verovatno poznato
da je članom 10 važećeg crnogorskog ustava predviđeno da „niko ne
može biti lišen crnogorskog državljanstva...” G. Popović ne spominje
da je član 16 zato neustavan, kao ni sramotu da je Narodna stranka
bila u vlasti kada je takav zakon izglasan! Popović tvrdi da sam „glasnogovornik gospođe sa Interpolove
poternice (Mirjane Marković)”. Razlog ovoj oceni je činjenica da o
Zakonu o državljanstvu Republike Srbije imam slične stavove onima za
koje se zalaže Srpska narodna stranka, koja je pre osam godina
podržavala vladu Momira Bulatovića. Popoviću, međutim, ne smeta što
je danas u koaliciji sa strankom SNP, čiji je Momir Bulatović bio
osnivač i predsednik. Takođe, ne spominje da je voljeni DSS u to
vreme podržavao Srpsku narodnu stranku. Narodna stranka je, koliko
mi je poznato, jedina stranka u Crnoj Gori koja je bila u koaliciji
i sa DPS-om i sa SNP-om. NS se raspala u vreme kada je pomagala
Đukanovića u sukobu sa Bulatovićem. Većina članova smenila je
tadašnjeg predsednika, ali demokratska procedura nije poštovana,
pošto su nadležne ustanove Đukanovićevog režima potvrdile
legitimitet manjini. Popović mene – Srbina iz Beograda – naziva „dukljaninom”,
a njegov se nekadašnji predsednik danas diči svojim mestom u „dukljanskoj
akademiji”. Drago mi je što sam u prilici da ovim prekinem besplodnu diskusiju
sa g. Popovićem. |
