| |
 Kosovo i Metohija
|
|
| |
Podsećamo Vas da rado očekujemo vaše komentare! |
|
|
| |
|
|
|
| |
Mehdi Huseni: Kosovo na putu ka ujedinjenju sa etničkom Albanijom |
|
|
| |
Ako imamo u vidu dosadašnju skrivenu i tragičnu retrospektivu statusa i polovičnog kolonizovanog stanja Etničke Albanije (1878-2008), slučaj Kosova (iako raduje sve Albance zajedno sa njihovom „političkom elitom“) ipak nam signalizira da postoji i opasnost da će Albanci van nezavisnog Kosova ostati pod srpsko-crnogorskim, grčkim i slovensko-makedonskim kolonijalizmom i imperijalizmom. Kosovo je dobilo uslovljenu međunarodnu nezavisnost, ali se sa razlogom i skepsom postavlja pitanje: Šta će se dogoditi sa Albancima u Crnoj Gori, Preševu, Bujanovcu, Medveđi, Iliridi i Čameriji? >>ceo tekst |
|
|
| |
|
|
|
| |
Slađan Nikolić: "Savez za Novo Kosovo" finansira se novcem islamskih terorista |
|
|
| |
 Zanimljivo je da SAD nisu preduzele ništa protiv Pacolija iako nalazi švajcarskih vlasti i FBI ukazuju da je u organizacijskom delu finansijskog terorističkog centra jedan od glavnih ljudi bio upravo današnji poslanik u tzv. kosovskom parlamentu i jedan od bosova albanskog kriminalnog podzemlja čiji je centar u Turskoj – Bedžet Pacoli. Povrh svega dozvolile su mu da osnuje lobističku grupu „Savez za Novo Kosovo" kojom rukovode nekadašnji potpredsednik Nacionalnog saveta za obaveštajne poslove Semjuel Hoskinson i nekadašnji pomoćnik za trgovinu Istok - Zapad u Stejt departmentu Kempton Dženkins. U savetodavnom telu „Savez a za Novo Kosovo" sedi i bivši američki državni sekretar za odbranu i nekadašnji zamenik direktora CIA Frenk Karluči, koji je bio i ministar odbrane u Reganovoj administraciji i dugogodišnji predsednik moćne vojno-industrijske korporacije "Karlajl". >>ceo tekst >>pristigli komentari
|
|
|
| |
|
|
|
| |
Slađan Nikolić: Velikoalbanski ekstremisti lobirali kandidata za predsednika Amerike |
|
|
| |
 Ono što je sasvim evidentno, odnosno bez svake sumnje, jeste da je Mekejn primalac novca Albansko-američke građanske lige. To je široj javnosti postalo vidljivo u vreme nominacije za Predsednika SAD 2000. godine. Naime u američkim medijima (AP Foto/Stefan Savoia) je objavljena fotografija na kojoj piše da Mek Kejn priča na "pro-Kosovskom, pro-Mekejn skupu” preko puta svog hotela u Njujorku, u petak ujutru, 11. februara 2000.godine. Mekejn je u Njujork došao na jedan dan da prisustvuje skupu za prikupljanje finansija i da razgovara sa novinarima pre nego što se vrati u Južnu Karolinu u petak uveče a na slici je u društvu sa osnivačem Albansko-američke građanske lige Džozefom Diogardijem. |
|
|
| |
|
|
|
| |
Bogdana Koljević:
Kosovo – identitet i demokratija |
|
|
| |
 Takva vrsta „demokratskog društva“ u
nastajanju, koja se mogla uočiti u spoljnoj politici SAD poslednjih
godina, na primeru Kosova potvrdila je svoje važenje i u politici
vodećih zemalja članica EU. U tom kontekstu, drugi simbolički značaj
„slučaja Kosovo“ počiva u činjenici da su odnosom prema kosovskoj
nezavisnosti glavne evropske institucije dovele u pitanje
evropski identitet i smisao Evrope kao zajednice, bilo da se ona
razumeva kao zajednica prema pravu ili prema vrednostima. Kršenjem
povelje UN kao i sopstvenih principa i ugovora (ugovor o EU, ugovor
o osnivanju EZ), nelegitimnom odlukom o slanju misije Euleks i
strategijom o fazama priznavanja sačinjenom u okvirima Kontakt
grupe, EU je odabrala stranu politike intervencionizma,
suprotnu bilo kakvoj ideji demokratije. U godinama koje dolaze
Evropa će zato morati da uloži izuzetne napore ukoliko joj je stalo
do formiranja vlastitog političkog subjektiviteta. U protivnom,
Evropa će zaista biti šahovska tabla na kojoj Vašington igra sa
Rusijom a posledice „evropske“ odluke o priznanju Kosova ne samo da
neće doprineti miru i stabilnosti u regionu već će ih na direktno
ugroziti. >>ceo tekst |
|
|
| |
|
|
|
| |
Miloš Petrović:
Sa Srbijom ne sme da bude šibicarenja
(Glas javnosti) |
|
|
| |
Ako naš život može da bude normalan,
siguran, i bolji, štagod da to značilo, on to može biti u
okviru onih mogućnosti koje su ostvarili upravo naši preci.
Lep i dobar život ne izniče niotkuda, to je činjenica. Da li
mi imamo obavezu prema stotinama hiljada naših predaka koji
su dali svoj život za slobodu? Da li nama išta znači njihova
borba, njihov bol, njihova smrt? Za neke možda ne. To je već
lična psihologija. Ipak, jedno je sigurno: dizanje ruku od
Kosova ne samo što ne bi olakšalo sudbinu naših tamošnjih
sugrađana, već bi taj čin doveo u pitanje njihovu fizičku
egzistenciju. U tom smislu je svaki govor o „našem“
normalnom, sigurnom, i boljem životu koji ne uključuje i
decu na Kosovu, čista hipokrizija i nemoral. A oni ne mogu
biti osnov ničije svetle budućnosti.
>>ceo tekst |
|
|
| |
|
|
|
| |
Ljubomir Kljakić: Doktrinarno Kosovo i stvarno Kosovo |
|
|
| |
Problem o kome je reč može se, naime, razrešiti samo kroz raspravu o stvarnom Kosovu, što znači samo unutar prostora logike i racionalnog rasuđivanja modernog vremena gde odlučujuću reč ima sila argumenata, a ne argumenti sile. Srbija i ovo ministarstvo zalažu se za takav pristup. Sve što radimo usmereno je na rehabilitaciju činjenica, logike, racionalnog rasuđivanja i stvarnog rešavanja problema stvarnog Kosova. Ovo je filozofska i praktično politička pozicija Srbije i ovog ministarstva. Verujem da će se problem stvarnog Kosova uskoro zaista doći na dnevni red i da će, nekom sledećom prilikom, ovaj nezavršeni krug u kome danas sedimo biti završen i dobiti svoj potpuni oblik. >>ceo tekst |
|
|
| |
|
|
|
| |
Augustin Palokaj: Problemi sa priznavanjem nezavisnosti Kosova (Koha Ditore) |
|
|
| |
Veoma je jednostavno uvideti gde je zapravo problem. Potrebno je da se zna na kojoj teritoriji treba da deluje misija EU. Ukoliko zemlje EU nastave ovako da se ponašaju, tada ostaje situacija na osnovu koje će, za većinu zemalja EU, misija EU biti na teritoriji Republike Kosovo, ali neke od njih će biti na Kosovu kao na delu teritorijalne celovitosti Srbije.
Španija je već najavila da bi mogla da ne učestvuje u misiji EU na Kosovu ukoliko tu misiju ne "blagoslovi" OUN. Kipar insistira da je Kosovo deo Srbije, a tako do izvesne mere misli i Rumunija. >>ceo tekst |
|
|
| |
|
|
|
| |
|
|
|
| |
 Već nekoliko godina, neinventivni činovnici iz Vašingtona i Brisela ponavljaju zvanični stav Sjedinjenih Američkih Država i većeg dijela zemalja unutar Evropske unije – da njihovo viđenje statusa Kosova i Metohije važi samo za tu situaciju i da ne može da se primjenjuje na ostale teritorijalne sporove u svijetu. Takva pozicija ima dvije bitne karakteristike. Prije svega, ona sadrži enormnu dozu bahatosti, arogancije i vjerovanja da su argumenti logike i pravde trajno nemoćni pred ogoljenom silom, iako istorija nudi pregršt primjera uspona, ali i padova raznih imperija. >>ceo tekst |
|
|
| |
|
|
|
| |
|
|
|
| |
Raul Kunja: Politika EU vodi ka nestabilnosti |
|
|
| |
Politika Evropske unije i Zapada prema Kosovu je u celini dvolična i nekoherentna, to je politika koja vodi ka nestabilnosti, izjavio je, u intervjuu evropskom portalu "Balkanski observatorijum", portugalski general-major Raul Kunja, šef za vojne odnose UNMIK-a.
General Kunja, koji je i vojni savetnik šefa UNMIK-a Joahima Rikera i najviši vojni oficir u strukturama UN na Kosovu, posebno je kritikovao način na koji se priprema slanje misije Euleksa na Kosovo i istakao da je ključno da UNMIK ostane u delovima koji su nastanjeni Srbima. >>ceo tekst |
|
|
| |
|
|
|
| |
Hose Ignasio Toreblanka: Treba da priznamo Kosovo (El Pais) |
|
|
| |
Do sada je Španija u pogledu Kosova vodila podobnu politiku podređenu unutrašnjoj politici. Ali sada po završetku izbora, pravi je trenutak da se naša politika usmeri u pravcu promocije stabilnosti na Balkanu, jedinog legitimnog cilja koji treba da je inspiriše. Zbog toga bi, nakon dva meseca od proglašenja nezavisnosti, Španija trebalo da iskoristi stvaranje nove Vlade i da prizna Kosovo. Kad pogledamo unazad, jasno je da proglašenje nezavisnosti nije baš bilo poželjno; Španija, kao i mnoge druge države, više bi volela da su dve strane postigle međusobni dogovor, koji bi Evropa i međunarodna zajednica svesrdno odobrile, nego što je došlo do jednostranog i loše usklađenog proglašenja nezavisnosti. >>ceo tekst |
|
|
| |
|
|
|
| |
Robert Skidelski: Efekat Kosovo (The Guardian) |
|
|
| |
Jedna od štetnih posledica Bušove doktrine je da se ona oslobađa potrebe za javnim dokazivanjem agresivne namere. Invazija Iraka je opravdana istim korišćenjem lažnih dokaza što je predstavljeno i na Kosovu. Mislim da sam bio u pravu što sam se protivio kosovskom ratu. To je bio nazadan odgovor istinskom međunarodnom problemu: kako očuvati multietničke, multireligijske države na razložno civilizovan način. Od 1999, kosovski Albanci odbacuju srpske ponude autonomije budući da su bili uvereni da imaju američku podršku za nezavisnost. >>ceo tekst |
|
|
| |
|
|
|
| |
Skot Tejlor: Premošćavanje velike podele |
|
|
| |
Ocena života etničkih manjina na Kosovu je da žive u stalnom strahu i sa ograničenom slobodom kretanja. U izveštaju je takođe navedena i činjenica da međunarodna zajednica nije uspela da zaštiti prava nealbanskih jezika i da je dozvolila da se zastava Republike Albanije vijori na mnogim javnim institucijama od 1999. U zaključku izveštaja, službenici UN ističu da je sportski stadion u Prištini ukrašen „ogromnom slikom naoružanog, bradatog, uniformisanog lidera OVK“. Oni tvrde da takva slika nije u skladu sa prvobitnom misijom UN da na Kosovu stvori bezbedan ambijent za sve građane. >>ceo tekst |
|
|
| |
|
|
|
| |
Gani Mehmetaj: Sprečiti Srbe svim sredstvima (Standard - Tirana) |
|
|
| |
Srpski zvaničnici su agresivni i kategorični u svom stavu, ali znaju i da "podviju rep" kada naiđu na veliku silu. To je toliko puta do sada dokazano! Poznato je da znaju da budu bezočni ukoliko uvide da nema ko da ih sprečava u nekoj njihovoj nameri. Volja Beograda je volja jedne strane koja bi, ako bi je neko pitao, još 1999. godine proterala sve Albance sa Kosova, gde bi se posle čula samo ptica kukavica. Da je neko pitao Srbiju, Kosovo ni 17. februara 2008. godine ne bi proglasilo nezavisnost već bi proglasilo lojalnost Srbiji! Ali, na sreću, ni 1999. godine nije poštovana volja Srbije niti je, pak, 2008. godine uvažena njihova želja. >>ceo tekst |
|
|
| |
|
|
|
| |
Džozef Fara: Naši "prijatelji" na Kosovu (WORLD NET DAILY) |
|
|
| |
Razmislite o preuveličavanjima koja smo čuli pre kampanje bombardovanja:
- ''Do početka prvih snegova sledeće zime, imaćemo dokumentovan genocid širokih razmera na Kosovu,'' rekao je Bajden.
- ''Istorija će nam strogo suditi ako ne budemo preduzeli akciju da sprečimo ovaj genocid u procesu,'' rekao je Hejgel.
- ''Ono što imamo na Kosovu i što smo imali u Bosni jeste genocid, i zato smatram da treba da intervenišemo,'' rekao je Dol. >>ceo tekst |
|
|
| |
|
|
|
| |
Slađan Nikolić: Haradinaj izazvao Tužilaštvo za ratne zločine Srbije |
|
|
| |
U izjavi za jagodinsku televiziju “Palma plus” od 12. aprila šiptarski krvnik Ramuš Haradinaj rekao je: “ Nisam kriv za ono što je pisalo u optužnici protiv mene, niti za ono za šta me optužuje javnost u Srbiji.” On je dodao i da je tokom njegovog komandovanja u operativnoj zoni Dukađini (Metohija) ubijeno šest srpskih civila na različitim mestima. “Za to me je teretila optužnica i ne postoji ništa drugo što se desilo van optužnice. Ako misle da nešto ima, neka pošalju Tužilaštvo za ratne zločine iz Beograda”, rekao je Haradinaj. >>ceo tekst |
|
|
| |
|
|
|
| |
Mehdi Hiseni: Jeli Kosovo bliže proglašenoj slobodi ili anarhiji ili neizbežnom ratu? |
|
|
| |
Još od 10. juna 1999. godine kada je Kosovo stavljeno pod međunarodni mirovni protektorat (UNMIK+KFOR) i do 17.02.1008., Beograd je na Kosovu organizovao i održao nekoliko parlamentarnih i predsedničkih izbora na kojima su glasali članovi srpske manjine. Međutim, to je jedna od fatalnih serijskih grešaka vlada Kosova i UNMIK-a jer su punih deset godina na nezakonit način dozvoljavali Srbiji da se na Kosovu meša sa svojim tajnim i paralelnim institucijama. Dokaz za ovo i danas je, nažalost, slučaj Mitrovice podeljene na dva dela kao i organizovanje i formiranje zajednica srpskih enklava na Kosovu, itd. >>ceo tekst |
|
|
| |
|
|
|
| |
Slađan Nikolić: Američka Nacionalna zadužbina za demokratiju podriva Srbiju |
|
|
| |
 Otvaranje B92 info kanala i sajta www.autonomija.info istog dana nikako ne treba smatrati slučajnošću. Ako se uzme u obzir i peticija Nacionalne zadužbine za demokratiju od 21. februara 2008. godine, kojom se od predsednika Tadića i premijera Koštunice zahteva veće poštovanje ljudskih prava i zaštita novinara, što je u stvari priprema za zaštitu uspostavljene mreže u Vojvodini, sasvim je jasno da uskoro kreće medijska ofanziva na sve nacionalno srpski opredeljeno u Vojvodini i na SPC. Biće to medijska priprema za dalju desuverenizaciju Srbije, ovog puta kroz Vojvodinu. Država Srbija i njen obaveštajno-bezbednosni sistem nisu našli modalitete za suprotstavljanje delovanju tzv. nevladinih organizacija kakva je Nacionalna zadužbina za demokratiju, kao jedno od oruđa američke spoljne politike. >>ceo tekst |
|
|
| |
|
|
|
| |
Dušan Proroković: Unmik mora da ostane na Kosovu zbog Albanaca (Danas) |
|
|
| |
 Za potpisivanje Sporazuma o saradnji i pridruživanju sa EU nadležna je Vlada Srbije. Ako ona nema kapacitet da odlučuje o gasnom sporazumu s Rusijom, ne vidim kako ima kapaciteta da odlučuje o nekom drugom međunarodnom sporazumu. Najracionalnije je to pitanje odložiti posle izbora. Za mene je indikativno zajedničko pismo ministara spoljnih poslova Slovenije i Francuske, u kojem se govori o dva nova momenta. To je prvi put da evropski zvaničnici Srbiji otvoreno poručuju da mora ne samo da prizna Kosovo, nego da se, shodno evropskim principima, moraju negovati dobrosusedski odnosi. Drugi uslov je da se mora sarađivati s Misijom Euleksa. >>ceo tekst |
|
|
| |
|
|
|
| |
Miloš Jovanović: EU će tražiti da priznamo Kosovo (Glas Javnosti) |
|
|
| |
 Naravno da nas borba za Kosovo i Metohiju donekle udaljava od EU i SAD, što je sasvim logično jer se i EU i SAD zalažu za otimanje Kosova i Metohije, a mi se borimo za njegovo očuvanje. I šta sad? Da li zbog toga treba prekinuti sa borbom? Da li ćemo se tako ponašati svaki put kada se od nas nešto bude tražilo? Nemamo mi ovde mnogo izbora. Sudbina nam je očigledno namenila teži put i težim putem ćemo ići. Uostalom, pogrešno bi i bilo birati lakši put ili tražiti prečice jer one ne postoje, odnosno nikad se ne isplate.>>ceo tekst |
|
|
| |
|
|
|
| |
Dokumenti: Tekst "Ustava Kosova" |
|
|
| |
Preambula --- Mi, građani Kosova, Odlučni u stvaranju slobodnog, demokratskog i dobronamernog Kosova, koje će biti domovina svih svojih građana; Založeni za uspostavljanje države slobodnih građana, koja će garantovati prava, slobode i jednakost svih građana pred zakonom; Založeni za stvaranje države Kosovo, koja će biti država ekonomskog napredka i socijalnog blagostanja; Uvereni u to da će Kosovo doprineti stabilnosti u regionu i celoj Evropi, uspostavljajući prijateljske odnose i dobru saradnju sa svim susednim državama; Uvereni da će država Kosovo bidi ugledan član porodice miroljubivih zemalja sveta; Sa ciljem da će se država Kosovo uključiti u procese evroatlantske integracije...>>ceo tekst |
|
|
| |
|
|
|
| |
Radmila Nakarada: Kosovo: Neevropski odgovor na evropski problem |
|
|
| |
Realističko prihvatanje nametnutog, nasilnog rešenja u kosovskom slučaju kao neizbežnost otvara mnoge nedoumice, koje ono ignoriše i zato predstavlja lažni realizam. Kritička refleksija i uočavanje manevarskog prostora između preranog pristanka na iznuđeno i necelishodne konfrontacije stoga ne mogu da budu suvišni, oni su obavezni. Kao što ne može biti suvišno ni pronicanje u motive i posledice takve politike SAD i EU, utvrđivanje dubljeg značenja kosovske epizode, unutar dugih istorijskih tokova. Nametnuto se ne sme prevesti u „poželjno“, prihvatljivo, u pragmatičan put koji uprkos svemu ipak vodi „normalnosti“. >>ceo tekst |
|
|
| |
|
|
|
| |
Hajdin Abazi: Strategija višestrukih udara (Infopress - Priština) |
|
|
| |
Takozvani srpski ministar za Kosovo, Slobodan Samardžic, razotkrio je velikosrpsko lice i pokazao je da Beograd radi na strategiji podele Kosova. To je, štaviše, bio i scenario koji se odvijao iza kulisa u severnom delu Kosova, i to pre, tokom i posle 17. marta, odnosno posle pokušaja da se ponovo okupira sever Kosova.
Prvo, to je veoma istancana strategija sa kojom Beograd nastoji da nanese višestruki udar regionu, a pre svega, da održava napetim stanje na Kosovu i da vrši pritisak na zemlje koje Kosovu još uvek nisu priznale nezavisnost, da je nipošto ne priznaju. >>ceo tekst |
|
|
| |
|
|
|
| |
Skot Tejlor: NATO sprema "blic krig" (Glas Javnosti) |
|
|
| |
Kažete da se NATO žuri da pitanje Kosova zapečati „blic krigom“ na Mitrovicu. Ako im se ispreče neplanirane poteškoće, pitanje bi moglo biti prolongirano? I sami kažete da su Rusi skloni da im mrse konce.
- Pa, Rusija raspolaže čvrstom zaleđinom, samo je 34 zemalja priznalo Kosovo, a druge ne. Generalna skupština UN je u septembru, i ako NATO sad ne uspe u planovima, tada je šansa za Srbiju da se vrati i otvori pregovore o podeli moći nad Kosovom. SAD je tada ranjiva - ako Srbija prikaže neko razumno rešenje i pokaže da još plaća penzije ljudima na Kosovu... >>ceo tekst |
|
|
| |
|
|
|
| |
Vilijam Montgomeri: Srpski stav o Kosovu za narednih petsto godina (Danas) |
|
|
| |
 Dramatičan raspad vladajuće koalicije i iz toga proisteklo zakazivanje parlamentarnih izbora za 11. maj, ističe u pravi plan činjenicu da glavni sukobi u Srbiji, izbijaju povodom širokog kruga pitanja nastalih iz problema Kosova. Izbori će usmeriti Srbiju u jednom od dva veoma različita pravca. Ono što treba shvatiti jeste da je uprkos svim razlikama vladajuća koalicija kreirala i sprovela politiku prema Kosovu koja je ostvarila određene uspehe:
- Srpska javnost je ujedinjena i ojačana u zajedničkom pogledu kako je Kosovo nelegalno i nepravedno oduzeto Srbiji. Pet stotina godina odsad to će i dalje biti srpski stav. >>ceo tekst |
|
|
| |
|
|
|
| |
F. Vilijam Engdal: Kosovo i strateška agenda Vašingtona za Evropu i Evroaziju |
|
|
| |
Tačijeva zavisnost od dobre volje SAD i NATO osigurava da će njegova vlada izvršavati ono što se od nje traži, što, sa svoje strane, osigurava američki vojni uspeh u učvršćivanju stalnog prisustva na strateški vitalnom jugoistoku Evrope. To je važan korak u učvršćivanju kontrole NATO nad Evroazijom i obezbeđuje veliki američki uticaj na evropsku ravnotežu snaga. Stoga ne čudi što ni Moskva ni mnoge druge države nisu na ovo reagovale sa oduševljenjem. SAD se bukvalno igraju dinamitom na Balkanu. >>ceo tekst |
|
|
| |
|
|
|
| |
Miloš Petrović: Nešto što se zove život (Politika) |
|
|
| |
 Ako su istorija i naša savremenost nužno sazdane na nepravdama i tlačenjima, pitanje je kako se uopšte može odvijati, zahtevati, pa i zamišljati „normalan, siguran, bolji” život. U kom smislu se za život u brutalnom svetu pravde jačeg uopšte može reći da je „normalan”, „siguran” ili „bolji”? Ono što nije jasno pri takvom shvatanju istorije je i šta znači biti „uređena pravna država”, pogotovo iz „perspektive” EU, kad je i sam odnos Unije prema nama, po Mićunovićevom priznanju, protivpravan i siledžijski. U „poretku” koji je baziran na kapricu sile, čiji je jedini princip nemanje principa, zaista je nejasno i na koji način se stvaraju i održavaju „stabilne institucije” i njihova „kredibilnost”. >>ceo tekst |
|
|
| |
|
|
|
| |
Dragoljub Mićunović: Izvolite, jurišajte na Kosovo (Politika) |
|
|
| |
|
|
|
| |
Robert M. Hajden: Bušova neuspela politika prema Kosovu |
|
|
| |
Problem nije u tome što se „srpski nacionalisti“ odupiru „Zapadu“, kako to kažu oni američki novinari koji slave prvi amandman tako što imitiraju Stejt Dipartment, već u tome što je Bušova administracija pokušala da nametne vojno rešenje političkom problemu, kršeći povelju UN i osnovne principe međunarodnog prava. Ovo nije prvi put da su to uradili. Iako je stepen nasilja na Kosovu niži nego u Iraku, mogućnost destabilizovanja još jednog regiona - ovog puta Balkana - je podjednako ozbiljna. >>ceo tekst |
|
|
| |
|
|
|
| |
Vojislav Koštunica: Kosovo temelj nove vlade (Večernje Novosti) |
|
|
| |
 Da li je broj zemalja koje su priznale Kosovo ispod očekivanja promotera nezavisnosti?
- Apsolutno i ubedljivo je ispod njihovih očekivanja. Taj broj će biti daleko manji nego broj zemalja koje neće priznati Kosovo. Posebno je važno da velike i mnogoljudne zemlje - Rusija, Kina i Indija neće priznati protivpravnu nezavisnost. I same SAD i evropske zemlje koje su "legle na rudu" na određen način i poluglasno priznaju da je Srbija jača nego što se to njima u jednom trenutku učinilo. >>ceo tekst |
|
|
| |
|
|
|
| |
Biljana Mitrinović: Vazdušna podrška UČK (Politika) |
|
|
| |
 Četiri godine posle bombardovanja Jugoslavije, 20. marta 2003, Sjedinjene Države su sa saveznicima, uključujući i nekoliko država NATO-a koje su bombardovale Jugoslaviju, započele vojnu invaziju Iraka. Predsednik Džordž Buš nije tada navodio humanitarne izgovore za invaziju. Govorio je o opasnosti od iračkog oružja za masovno uništenje i o potrebi „promene režima”. Nije imao dozvolu Saveta bezbednosti UN za napad. Nije imao ni dobar izgovor. Uskoro se ispostavilo da je iračko oružje za masovno uništenje postojalo samo u izveštajima CIA i drugih američkih obaveštajnih agencija, a „promena režima” kao izgovor za napad na suverenu državu u međunarodnom pravu nikad nije ni postojala. >>ceo tekst |
|
|
| |
|
|
|
| |
Dobrica Ćosić: Istrpeti poraz, preporoditi Srbiju (Večernje Novosti) |
|
|
| |
 Najkraće rečeno: ja sam rešenje vekovnih antagonizama između Srba i Albanaca na Kosovu i Metohiji video u kompromisu istorijskog i etničkog prava. Taj kompromis podrazumeva pravo Albanaca da se ujedine sa svojom maticom Albanijom, sa teritorijama na kojima su većina. Teritorijalna podela Kosova i Metohije i razgraničenja Srba i Albanaca treba da se ostvari bez težnji za etnički čistim teritorijama, a sa reciprocitetom u sadržajima i oblicima garantovanih nacionalnih i građanskih prava za manjine. >>ceo tekst |
|
|
| |
|
|
|
| |
Slobodan Samardžić: Neko je želeo rat (Večernje Novosti) |
|
|
| |
 * Kakve su bile namere akcije koju je sprovodio Unmik?
- One su više nego očigledne: da se na terenu primeni Rezolucija o nezavisnom Kosovu i da se ostvaruje namera stvaranja nove albanske države. Hteli su da jednom zanavek daju nasilnu lekciju Srbima: da pohapse Srbe sudije, odvedu ih u zatvor u Prištinu i da tako nemilosrdno kažnjavanje proizvede prestanak svakog otpora protiv nezavisnosti.
* Jesu li u nekoj meri uspeli u toj nameri? - Ne, jer su pored namere, imali lošu procenu - da Srbi neće reagovati i da će UNMIK i KFOR moći da savladaju taj eventualni otpor Srba. >>ceo tekst
|
|
|
| |
|
|
|
| |
Aleksandar Ristić: Srbi, mit i činjenice |
|
|
| |
Skorašnji skup u Beogradu pokazao je užasne razmere frustracije Srba i ako je za nauk, (a nije sigurno), ogoljenu demonstraciju donjeg praga tolerancije jednog naroda. Najžalosnija je, ipak, bestijalna politička borba nad sada već ostarelom i isluženom političkom ragom kakva je „Odbrana Kosova“ koja je, sada je već svima jasno, na izdisaju. Nikada se apsurdnije nije izvagala „prva i druga“ ili „prednja i zadnja“ Srbija. Niko nije ni mogao da zamisli da će lament nad sopstvenim racijom da izgleda tako nemušto, kao da je režiran u niskobudžetnoj produkciji Bolivuda. >>ceo tekst |
|
|
| |
|
|
|
| |
Majkl Fridman: Dobijanje kosovske bitke (Newsweek) |
|
|
| |
No, te brojke bacaju senku na središnju činjenicu: dok je Kosovo dobilo svoju bitku za priznanje u Evropi, Srbija pobeđuje u ostatku sveta. Velika većina od 192 članice UN uskratila mu je priznanje, bilo prećutno bilo eksplicitno odbijajući da to učini. Brazil, kao i Kina i Indija, zasad su odbili da priznaju naciju u povoju, dok Rusija ne samo što je odbila da prizna kosovsku nezavisnost, već je postala srpska zastupnica u Savetu bezbednosti UN, zaričući se da će staviti veto na donošenje bilo kakve rezolucije kojom bi se pomoglo u rešavanju statusa ili pak Kosovu garantovao konačni simbol suvereniteta – samo mesto u UN. >>ceo tekst |
|
|
| |
|
|
|
| |
Svi tekstovi u rubrici Kosovo i Metohija |
|
|
| |
|
|
|
| |
|
|
|
| |
|
|
|
| |
|
|
|
| |
|
|
|
| |
|
|
|
|
|
|
|
2.jpg)
