| |
|
|
| |
Podsećamo Vas da rado očekujemo vaše komentare! |
|
|
| |
|
|
|
| |
Đorđe Vukadinović: Izbori 2008 - Kuda zaista ide Srbija? |
|
|
| |
 Koalicija „Za evropsku Srbiju“ imala je ubedljivo najbolju kampanju, sa najviše energije, ali i najviše elemenata negativne kampanje, medijskog spinovanja i manipulacije. Na taj način su, pogotovu u drugom delu i završnici kampanje uspeli da premoste svoje hendikepe – pre svega, heterogen sastav koalicije, uključujući i partnere sa dosta problematičnom reputacijom poput Vuka Draškovića, ili Nenada Čanka – i težište kampanje prebace sa kosovske na evro-reformsku tematiku. Pri čemu su im glavni aduti bili potpisivanje SSP, ugovor sa Fiatom i energičan medijski nastup Borisa Tadića. Međutim, uprkos odličnom rezultatu, može se dogoditi da DS i koalicija oko njega na kraju ostanu kratkih rukava. Štaviše, moglo bi se pretpostaviti da je koalicija oko Borisa Tadića veoma blizu toga da se nađe u poziciji u kojoj su se nakon prethodnih dvoje parlamentarnih izbora nalazili radikali – da budu najjača grupacija u parlamentu, ali da na kraju ostanu izvan vlasti. >>ceo tekst |
|
|
| |
|
|
|
| |
Milorad Vučelić: Sukob na levici (Pečat) |
|
|
| |
 Pedigre levice i evropejstva, istovremeno, SPS-u je dodelio i sam Havijer Solana. Ako još socijalisti prihvate kao svoje sve gore opisane tekovine DS levice i priznaju sve svoje leve greške, eto stabilne vlade Srbije. Ako takav stav socijalista izostane i stvori se neka drugačije komponovana stabilna vlada, izostaće sva prethodna priznanja socijalista. Sukob na levici nastaviće se. Samo socijalisti neće više biti levičari i evropejci, već „retrogradne snage mraka koje nas ponovo odvlače u paklene devedesete“, kada su vladali socijalisti. >>ceo tekst |
|
|
| |
|
|
|
| |
Milan Milošević: Srbija na Ivici (Vreme) |
|
|
| |
 Socijalista Dačić (Ivica iz naslova) izjavljuje u utorak da SPS neće voditi nikakve razgovore o stvaranju parlamentarne većine koji nisu javni, da želi da se sve odvija pred očima građana Srbije, zato što smatra da ovde ne treba da bude reč o političkoj trgovini, već o principijelnim stavovima i politici koju treba da vodi buduća Vlada Srbije. Kaže da se ključni stavovi SPS-a odnose na zaštitu nacionalnih i državnih interesa, očuvanje Kosova i Metohije u okviru Srbije, očuvanje Republike Srpske i Dejtonskog sporazuma, nastavak evropskih integracija, uz očuvanje državnog jedinstva i suvereniteta Srbije. Posebno pominje socijalnu reformu. Više medija je u ponedeljak nagađalo o tome da socijalisti, a naročito Dragan Marković Palma, pa i Krkobabić iz PUPS-a naginju koaliciji s demokratama. >>ceo tekst
|
|
|
| |
|
|
|
| |
Batić Baćević: Spasi Srbiju iz ludnice, Ivice (NIN) |
|
|
| |
 Pred građane Srbije su medijski udarnici već prostrli dve jasne opcije – evropska vlada sa socijalistima koja će nas definitivno izvući iz gliba devedesetih godina ili patriotska, dakle antievropska (tako su svi pošteni ljudi naučili na medijima koji su okrenuti budućnosti a ne činjenicama) sa radikalima i Koštunicom. Niko doduše nije objasnio običnim građanima kako su to Dačić i gospodin Palma postali evropejci, a Koštunica dokazani neprijatelj demokratije, koji nas vraća u Miloševićevo doba u kojem je, kako zli ljudi i antievropski orijentisani pričaju, Dačić bio portparol SPS, a Palma zamenik srpskog junaka Željka Ražnatovića Arkana. Ništa principijelniji nije bio ni Koštunica kada je sa istim likovima pravio dogovore o koalicijama, ali je zbog toga ozbiljno kažnjen od birača, medija i javnosti. >>ceo tekst |
|
|
| |
|
|
|
| |
BBC: EU neće odustati od uslova hapšenja Mladića i Karadžića |
|
|
| |
Američki stručnjak za Balkan iz vašingtonskog instituta Vudrou Vilson, Martin Slecinger, smatra da je Evropska unija poučena ranijim lošim iskustvima i sopstvenim greškama ovoga puta veoma ozbiljna u želji da što brže u svoje redove integriše Srbiju: "Imam osećaj da je Evropska unija veoma ozbiljna, i da želi Srbiju u svom članstvu - kako iz dobrih, tako i iz loših razloga. Unija želi Srbiju u članstvu kako Srbija više ne bi pravila probleme, ali je Srbija neophodna Briselu i radi stabilizacije Balkana. Ona je ključ za rešenje drugih problema u regionu - kao što su Bosna, Kosovo i Makedonija", smatra sagovornik BBC-ja. >>ceo tekst |
|
|
| |
|
|
|
| |
Dragomir Anđelković: Kolika je moć političkog marketinga? |
|
|
| |
Doduše, možda postoji jedna olakšavajuća okolnost za Borisa i drugove. Možda su umislili da je ono što nude istinski spas za narod. Da tvrdnja da „nemamo alternativu“, nije prevara ili propagandni trik – već „naučna činjenica“. Uostalom, mnogi marksisti su iskreno verovali u priču o „naučnom socijalizmu“ – i o svakom drugačijem opredeljenju kao odrazu „lažne svesti“. „Iskrivljene svesti“ koja prkosi prirodnom i, dugoročno, jedinom mogućem istorijskom putu. Studio B, TV stanica pod neposrednom kontrolom DS-a, ali i B 92 i drugi mediji čiji vlasnici su bezrezervno naklonjeni toj stranci i njenim partnerima – tokom kampanje su se ponašali gotovo na istovetan način kao mediji u nekadašnjim socijalističkim zemljama. U pitanju nije bila „obična“ prenaglašena propaganda – radilo se o pravoj indoktrinaciji. >>ceo tekst |
|
|
| |
|
|
|
| |
Strane reakcije na izbore u Srbiji |
|
|
| |
Boris Tadić će, medjutim vladu morati da pokuša da formira sa socijalistima. Kako bi Evropska unija reagovala na povratak stranke pokojnog Slobodana Miloševića na vlast u Srbiji?
Džonatan Ajl: "Zanimljivo je da ni slovenačko predsedništvo, ni bilo ko drugi iz EU o tome ništa nije rekao ili pokušao da Srbiji nešto sugeriše. Svi su svesni da će sastavljanje koalicije biti težak posao, i da će biti neophodno načiniti kompromise. Mislim da Evropu mnogo više brine upozorenje gospodina Nikolića da će 'ili biti formirana vlada u kojoj će on voditi glavnu reč, ili neće biti vlade'. Rekao bih da postoji utisak da je ulazak socijalista u vladu neizbežan. >>ceo tekst |
|
|
| |
|
|
|
| |
Zoran Grbić: Ko spava na lovorikama? |
|
|
| |
 U nastavku govora Tadić je pružio još dokaza da te nedelje nije dorastao trenutku. Zahvalio se građanima jer nisu poverovali ''besomučnim obmanama'' i zato što nisu bili ''ispod nivoa demokratije koji je Srbiji potreban, ispod nivoa demokratije koji garantuje našu evropsku budućnost''. Predsednik Srbije u tom trenutku verovatno nije bio svestan da većina građana kojima se zahvalio ipak nije glasala za Demokratsku stranku, a čak i da jeste, to nije bio razlog, niti je bilo vreme za iskazivanje te vrste zahvalnosti. Nakon tih reči, Tadić je pozvao građane na slavlje, ''jer imaju pravo na to''. Nije delovao kao neko ko je razmišljao o tome kako se osećala većina birača kojima nije bilo do slavlja. A većina birača, brojke pokazuju, nisu slavili, pa je takav poziv samo doprineo osećanju veće podele u Srbiji.>>ceo tekst |
|
|
| |
|
|
|
| |
Đorđe Vukadinović: Od gotovog veresija |
|
|
| |
Tako se, još jednom, u najogoljenijem obliku pokazuje licemerje dobrog dela srpske medijske i NVO scene, koja od situacije do situacije rasteže ili sužava pojam “demokratskog bloka” i “evro-reformskih snaga”. Pa se onda, u redovnim okolnostima i u izbornim kampanjama, reformski i demokratski atribut priznaje samo LDP-u i DS-u, a posle izbora, kada se glasovi prebroje, prema potrebi, “amnestira” ne samo mrski Koštunica, nego i ozloglašeni Velja Ilić, pa čak i sam SPS. Zbilja, kako to da je Ivica Dačić snaga prošlosti i mraka onda kada podržava vladu Vojislava Koštunice, a perspektivni reformista ukoliko se opredeli za koaliciju sa demokratama? I kako je to “gospodin Palma ” preko noći avanzovao od “Arkanovog saborca” i haškog kandidata do velike uzdanice i mlade nade evropske Srbije? >>ceo tekst |
|
|
| |
|
|
|
| |
Dragomir Anđelković: Pare su ipak "srce" Srbije? |
|
|
| |
Kampanja „zastrašivanja“ je sigurno ponovo dala izvesne rezultate. Tako mi je jutros stiglo elektronsko pisamce od prijatelja iz inostranstva, u kome je napisao: „Zamisli, i moja majka koja nije za DS – glasala je za njih. Uplašila se da će posle dolaska SRS-a na vlast, uslediti sankcije, pa će njena penzija biti mnogo manja“. Već sam u tekstu „Krediti su srce Srbije“ spomenuo svog poznanika, do juče pristalicu radikala – koji je rekao da neće izaći na izbore jer je „uzeo stambeni kredit pa se plaši da zbog političkih turbulencija ne skoči rata za otplatu“. No, nije to presudilo izbore. I pre 10 dana je bilo jasno da moj drugar neće izaći na izbore, odnosno da se mama mog drugog prijatelja – plaši za svoju penziju. Oni ne bi rekli da će glasati za SRS, da su ih anketirali CESID-ovi ljudi. >>ceo tekst |
|
|
| |
|
|
|
| |
Dejan Vuk Stanković: SSP - Evroatlantske magle i vidici |
|
|
| |
 Videli smo iz sadržaja SSP-a da on podrazumeva i usaglašavanje spoljne politike Srbije i EU, ali i dobrosusedske odnose u regionu. Za mnoge zemlje članice EU, a tačno ih je 18, Kosovo je nezavisna i suverena država. Bilo koja, a dovoljno je jedna od 18 država, može insistirati na tome da Srbija zarad mira i stabilnosti u regionu zapadnog Balkana prizna Kosovo i tako uskladi svoje spoljnopolitičke poglede sa evropskim, što joj je uostalom i obaveza po stavu 2 člana 10 potpisanog SSP-a. U slučaju da Srbija odbije dosledno poštovanje stavova 2 i 3 člana 10 SSP-a, bilo koja zemlja EU može staviti veto na dalji proces integracija Srbije u EU. >>ceo tekst |
|
|
| |
|
|
|
| |
Vladimir Milutinović: Misterije kampanje |
|
|
| |
 Da je potrajala samo još koji dan duže, kampanja u kojoj smo u jednom plaćenom terminu mogli da čujemo po deset puta ponovljen isti predizborni spot, iste reči, u kojoj je 90% rečenica bilo laž u striktnom smislu, barem nekoga bi dovela do udaranja glavom u zid u monotonom ritmu poput scene iz Makavejevljevih Misterija organizma. Čitava ova kampanja je bila otvoreno maltretiranje građana, otvoreno ponižavanje besmislenim porukama, čiji smisao je bio jedino u tome da se prirodno i normalno razmišljanje iskrivi toliko da se proizvede kompulzivno glasanje za određenu stranku, a da posle toga ne sledi bilo kakva obaveza prema biračima. >>ceo tekst |
|
|
| |
|
|
|
| |
Nikola Tanasić: Dan pobede |
|
|
| |
 Suština ove retoričke strategije svodi se na pitanje treba li, pored svih blaga koja nam nosi evropska budućnost, još ikome država Srbija. Očigledno je, naime, da mnogima ne treba njena vojska, mnogima ne treba njena samostalna spoljna politika (čija se funkcija, čini se, završava sa upisivanjem na „belu šengensku listu“), dok nekima otvoreno nisu potrebne njene granice (osim prema KiM i Vojvodini), pa ni sami KiM, duhovno i kulturno središte njene tradicije i nacionalne ideologije. Zaista, Srbija sa svojim problemima, dugovima i repovima zaista prestavlja omču oko vrata mnogima koji bi se ove bede rado ratosiljali (po ugledu na Šiptare, po mogućnosti na Crnogorce) – ali ko je, građani, spreman da to javno kaže? >>ceo tekst |
|
|
| |
|
|
|
| |
Slavko Živanov: Hoće li Srbija ikada znati i moći da bira? |
|
|
| |
 DS je tu, kao i El-de-pe, mnogo pošteniji. Njihova je platforma utemeljena na evrointegracijama i svi mogu da znaju, bar u konturama, ako ne i do detalja šta nas čeka u EU i kako će nam biti. To je neka priča koja se priča decenijama i ne vidi se neki poseban razlog da Tadić i LDP osobenije i podrobnije tu nešto objašnjavaju. Tu su i iskustva suseda, regiona, drugih bivših socijalističkih država. Nedostaje nešto drugo. Ova druga strana otvoreno govori „ne“ evrointegraciji, ali ne iznosi ništa šta bi bilo alternativa. Valjda je podrazumevajuće to da ta politička opcija objasni šta je zapravo njen koncept, jer to da je protiv EU jeste jasno, ali ništa sem toga nije. Možda veliki broj Srba može bez EU, bez NATO, bez integracija. Možda može i u samoizolaciji ili izolaciji, ali svakako ne može da živi u neizvesnosti i nedefinisanom političkom ambijentu, okviru i društvu. >>ceo tekst |
|
|
| |
|
|
|
| |
Svetlana Vasović-Mekina: Ima li vremena za "španski kompromis" (Politika) |
|
|
| |
 Da li je Srbija imala izbor? Čini se da jeste. Na stolu je bilo nekoliko opcija. Pošto je priznanje Kosova od većine EU zemalja i neovlašćeno slanje misije Euleksa usledilo posle parafiranja SSP u Briselu novembra lane, Srbija je mogla da se pozove na pravilo „clausula rebus sic stantibus” koje omogućava izmenu ili čak prestanak važenja ugovora zbog „bitno promenjenih okolnosti”; svaki ugovor sklapa se na osnovu određenih pretpostavki, a u slučaju srpskog SSP-a nije nebitan član 135. Njime su Srbija i članice EU određivanje statusa Kosova prepustile odluci Saveta bezbednosti UN, ali je smisao tog „osigurača” posle priznanja Kosova od dve trećine zemalja EU – bitno promenjen. >>ceo tekst
|
|
|
| |
|
|
|
| |
Đorđe Vukadinović: "Da bude bolje" |
|
|
| |
Uživajte u svesti kako, na kraju krajeva, nešto ipak i od vas zavisi. Radujte se stotinama hiljada novih radnih mesta koja tek što se nisu otvorila i većim platama koje su nam obećane. Radujte se novim mostovima, stanovima, školama i vrtićima. Radujte se besplatnim vizama, velikim donacijama i novim investicijama koje će konačno preporoditi srpsku ekonomiju. Radujte se što ćete živeti u bogatoj i prosperitetnoj zemlji koja će biti poštovana i na istoku i na zapadu i koja će, tako ojačana, uspeti da odbrani srpsko Kosovo i Metohiju. Radujte se brzom ulasku u Evropsku uniju i specijalnim vezama sa Rusijom. Radujte se borbi protiv kriminala i korupcije, efikasnoj administraciji, sigurnim ulicama, zelenim površinama i visokim penzijama. >>ceo tekst |
|
|
| |
|
|
|
| |
Vladimir Marković: Eksplaotacija bez granica |
|
|
| |
 Iz ovoga se vidi da ekonomski program LDP, zapravo, ne nudi ništa novo. On se sastoji iz veoma suvog i nekreativnog nabrajanja oveštalih dogmi desničarske neoliberalne političke doktrine, koja se ustoličila kao inspiracija politike Ronalda Regana i Margaret Tačer, počev od 1970-ih, kada je kejnzijanski pristup ublažavanju strukturalne krize kapitalizma doživeo slom. Reprivatizacija čitavih sektora socijalizovane privrede, zahtev da se celo društvo ustroji na tržišnim principima, redukcija nivoa socijalnih izdataka i zaštite, uz glorifikovanje društvenog takmičenja, nešto je sa čim se i Srbija, u manjoj ili većoj meri, suočava još od „ratne tranzicije“ tokom Miloševićeve vladavine 1990-ih. >>ceo tekst |
|
|
| |
Ivan Janković: Marksizam bez granica |
|
|
| |
|
|
|
| |
Branko Radun: Da li Borisu da li Čedi moj glas nešto vredi |
|
|
| |
 Ono što je gore po demokratama od toga što LDP uzima glasove Tadiću je to što napadima na njega slabe DS koji stoga ne može da se okrene potpuno protiv „patriotskih snaga“. Udari koji dolaze iz pravca LDP naročito oni koji razobličavaju nerealnu priču DS-a „i Evropa i Kosovo“ slabi poziciju DS-a. Time se „tadićevci“ moraju nužno okretati i prema biračkom telu koje može da ode prema LDP-u, pa stoga slabi pozicioniranost u centru na kome se vodi glavna bitka. No i pored svega oni su „slabi“ na njega i nemaju recept za boljku zvanu LDP. >>ceo tekst |
|
|
| |
|
|
|
| |
Dragan Petrović: SSP između državnog interesa i stranačke politike |
|
|
| |
 Dođu li na vlast Koštunica i Nikolić, teško je očekivati da oni zbog svog stava o Kosovu odmah ratifikuju SSP. S druge strane, dođe li na vlast «demokratski blok Tadića» - čak i u slučaju da Srbija ratifikuje SSP, predstavnici EU će svoju ratifikaciju moći da uslovljavaju saradnjom sa Hagom, a možda i drugim razlozima (što znači da ga neće potvrditi u dogledno vreme). Sve u svemu, SSP može imati istu ulogu i sudbinu koju sada ima i januarski gasni sporazum sa Rusijom – potpisan da primami birače, a potom zaboravljen. >>ceo tekst |
|
|
| |
|
|
|
| |
Zoran Panović: Dačića za premijera (Danas) |
|
|
| |
 Ako na republičkom nivou posle 11. 5. budu vladali radikali i narodnjaci, treba im poverovati da će poništiti "falsifikovani" Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Tu čak i ima neke formalno - pravne logike, ali šta će biti sutra ako se formira neki novi "savez slobodnih gradova", i ako Evropa, recimo, ponudi demokratskom Beogradu, Valjevu, ili Užicu neki "mini" PSS. Da li će Užičani da kažu kako neće u Evropu bez Čačka, ili će Valjevci da kažu kako neće u Evropu bez Šapca. Opet, republičkoj vladi bi bilo teško da optuži ove gradove za "separatizam", ili za "izdaju Kosova". >>ceo tekst |
|
|
| |
|
|
|
| |
Dejvid Bajnder: Šta bi uradio Pašić? (Politika) |
|
|
| |
 Pašić je važan ako pogledamo da Sjedinjene Države u sadašnjoj poziciji „lidera slobodnog sveta” ponavljaju obrasce ponašanja Austrougarskog carstva prema Srbiji u njegovo vreme pre jednog veka,tokom tri decenije: surove ekonomske sankcije, otimanje teritorija, bombardovanje Beograda i bezobzirno ubijanje srpskih civila. Zapanjujuće su paralele između onoga što je Srbija prošla saAustrijom između 1878. i 1918. i njeno iskustvo sa SAD poslednjih 18 godina(mada je sled događaja drugačiji). Nikola Pašić je rano u svojoj karijeri shvatio da je Austrija, kako je to lepo sročio njegov američki biograf Aleks Dragnić, „rešena da zastraši Srbiju, a ako zatreba i da je slomi”. >>ceo tekst
|
|
|
| |
|
|
|
| |
Dušan Kovačev: Vojvođansko autonomaštvo na bespuću |
|
|
| |
 Do danas su sve političke partije vojvođanskih autonomaša mnogo puta javno iznele kako njihov cilj nije odvajanje Vojvodine od Srbije i nedavno je šef glavne od njih izričito ponovio da nije separatista. Međutim, počev od Prednacrta sve te izjave vređaju zdrav razum političke publike. Njime je trebalo da bude utvrđena pokrajinska puna samostalnost u fiskalnoj, pravosudnoj, krivičnopravnoj i kaznenoj i teritorijalnoj organizaciji uprave. Takođe, htela se i potpuna nezavisnost u oblasti javne i državne bezbednosti. Naravno, želelo se pre svega da “AP Vojvodina samostalno uređuje zakonodavnu i izvršnu vlast, kao i sudsku vlast iz svoje nadležnosti”. AP bi imala i pravo da održava međunarodne odnose u oblasti javnog prava, posebno se predviđa pravo na regionalno “udruživanje”. >>ceo tekst |
|
|
| |
|
|
|
| |
Boško Obradović: Državni udar ili Milosrdni anđeo 2 |
|
|
| |
 Da li je igde u novijoj svetskoj istoriji zabeležen slučaj da je potpredsednik jedne tehničke vlade (vlade u ostavci) u vreme izbora potpisao jedan od najvažnijih mogućih državnih ugovora? Karakteristično je da svoj potpis, uprkos najavama, ipak nije stavio predsednik države, jer bi to bio očigledan državni udar i kršenje Ustava Srbije. Međutim, ni potpis francuskog državljanina na mestu potpredsednika Srpske vlade nije ništa manje državni udar. Naprotiv. Tri predstavnika jedne jedine političke stranke u Srbiji, mimo narodnog referenduma i skupštinske potvrde, samostalno odlučuju o sudbini srpskog naroda. >>ceo tekst |
|
|
| |
|
|
|
| |
Aleksandar Pavić: Neuki evropejci |
|
|
| |
 Jedan od najuvreženijih stereotipa kada je reč o srpskoj političkoj sceni glasi da je ''nacionalno'' glasačko telo "primitivno", "neobrazovano", "zatvoreno", "mitomansko", i slično, dok je, s druge strane, ''pro-zapadno'', tj. prezicnije, ''pro-evropsko'' glasačko telo "obrazovano", "otvoreno", "sofisticirano", "realistčno", itd.Međutim, kampanja za izbore zakazane za 11. maj 2008. taj stereotip će definitivno pokopati. Naime, kampanja koju vodi "pro-evropski" blok jasno pokazuje da oni ciljaju upravo na najneobrazovanije, najneinformisanije i najzatvorenije segmente srpskog društva, koji su, pritom, najskloniji mitomaniji. >>ceo tekst
|
|
|
| |
|
|
|
| |
Milan Vučković: Srbi u Nemačkoj |
|
|
| |
 Kada mi je nedavno šef kulturne asocijacije Jevreja u Minhenu, gospodin Frank, objašnjavao istoriju njegovog naroda u ovoj zemlji, počeo je rečima da “Jevreji u Nemačkoj nisu pali s neba i da ovde žive već jako dugo.” Na sličan način Srbi pokušavaju da svojim nemačkim domaćinima ukažu na činjenice da su i oni bili ti koji su svojim vrednim radom značajno uticali na nemačku privrednu ekspanziju i posleratnu obnovu. Srbi, naročito krajem šezdesetih godina – kada je počeo organizovani masovni dolazak ekonomske emigracije – imaju lavovske zasluge u onome što se u svetu kasnije nazivalo “nemačkim ekonomskim čudom”. >>ceo tekst |
|
|
| |
|
|
|
| |
Svetlana Vasović-Mekina:
Čas patriotizma (Politika) |
|
|
| |
Lažne
„patriote” su bacile ljagu na Srbiju kojoj treba
patriotizam, ali onaj koji je spoj nacionalnih interesa i
vere u univerzalne vrednosti. Pravi patriota ne ubija kosmopolitu u sebi, jer
kosmopolitizam ne isključuje ljubav prema domovini, naprotiv. Onaj,
ko ne poštuje svoje, teško će poštovati tuđe. Ko ne voli svoju
državu, teško će se boriti za pravedniji međunarodni poredak. Biti
privržen svojoj porodici i naciji nije zlo, već prva karika u lancu
koja nas spaja i vodi ka opštim vrlinama. Nećemo više voleti svet
ako manje volimo one koji su nam blizu.
>>ceo tekst |
|
|
| |
|
|
|
| |
Piter Sejn lej Beri:
Тreba da prestanemo sa pokušajima mešanja u izbore u Srbiji (EU Observer) |
|
|
| |
 Naravno, svrha je da se
pomogne izbornoj kampanji g. Tadića. Uprkos svemu, to predstavlja
grubo mešanje u unutrašnje izborne stvari jedne nezavisne države. To
je podmićivanje, za to ne postoji druga reč, i za svaku je osudu.
Nije bez razloga g. Koštunica, kako se prenosi, podstaknut da to
opiše kao ''anti-državni akt''. EU je ovde ostao veran formi.
Pre dva meseca, u pokušaju da obezbedi pobedu g. Tadića na srpskim
predsedničkim izborima, ona je obećala upravo takav sporazum. Tada
sam napisao da je ovakva vrsta ponašanja pogrešna. Ona je i dalje
pogrešna. >>ceo tekst |
|
|
| |
|
|
|
| |
Miša Đurković:
Zašto uopšte glasati? (Politika) |
|
|
| |
 Našom zemljom danas, čini se, vlada izuzetno
štetna simbioza jednog broja tajkuna, nekoliko političkih partija i
stranih bezbednosnih i političkih struktura koje na sva ovdašnja
događanja imaju znatan upliv. Interesi ovog moćnog lobija koji de
fakto sačinjava današnju elitu direktno su suprotni interesima
građana Srbije. Interesi zapadnih političkih i obaveštajnih
struktura jesu da se Srbija što je moguće više smanji, pacifikuje,
da joj se umanji snaga i da se stavi u odnos potpune vojne,
finansijske i političke zavisnosti. Interesi njihovih privrednih
subjekata su vezani za kontrolu ovdašnjeg tržišta, za puno
ovladavanje bankarskim i finansijskim sektorom, kako bi se novac
permanentno izvlačio, i za što veće zaduživanje građana, privrednih
subjekata i čitave države.
>>ceo tekst |
|
|
| |
|
|
|
| |
Vilijam Montgomeri:
Hoće
li Sporazum o
stabilizaciji i
pridruživanju stvarno
pomoći proevropskim
snagama u Srbiji (Danas) |
|
|
| |
 Boris Tadić dobio je nedavne predsedničke izbore u Srbiji jer je
uspeo da ih predstavi kao referendum o "evropskom putu ili
izolaciji". To je dovelo do veoma visoke izlaznosti birača i na
kraju do ne baš udobne tesne pobede predsednika Tadića i "proevropskih
snaga".
Na nesreću po DS/G17 plus, ankete pokazuju da ova strategija nije
bila (u najmanju ruku do sada) ni blizu toliko delotvorna u
sadašnjoj kampanji za parlamentarne izbore 11. maja. Izgleda da
birači ignorišu ovaj ili-ili scenario i da su spremni da glasaju
prema tradicionalnim partijskim opredeljenjima. Postoji rastući
osećaj rezignacije i obeshrabrenosti među onim Srbima kojima
"evropska" budućnost izgleda sve udaljenija umesto sve bliža.
>>ceo tekst |
|
|
| |
|
|
|
| |
Vojislav Koštunica:
Poništićemo Tadić-Đelićev potpis na nezavisnost Kosova
(Tanjug) |
|
|
| |
 Najobičnija
obmana je i izjava evropskog komesara Olija Rena da je
sporazum statusno neutralan kad je reč o Kosovu. Ako govori istinu Oli Ren, to znači da će 18
država koje su priznale jednostranu nezavisnost Kosova kada budu ratifikovale ovaj sporazum u svojim parlamentima povući svoju odluku
o priznanju Kosova. Neka pita Oli Ren, na primer, Dimitrija Rupela
da li će slovenački parlament kada bude ratifikovao sporazum povući
odluku o priznanju i vratiti status Kosova u neutralan. Odmah vam
mogu reći da je Renova izjava deo iste propagande i da je naravno
neistinita.
>>ceo tekst |
|
|
| |
|
|
|
| |
Aleksandar Kostić:
Blic ili užasi medijske globalizacije |
|
|
| |
 Blic na sličan način prati aktuelne izbore. Ovog puta akcenat je stavljen na kritiku moguće koalicije SRS i DSS, kao da je eventualni postizborni savez dve legalne parlamentarne stranke zločin i uništavanje demokratskog sistema. Kako se datum izlaska na birališta bliži, Blic ide i korak dalje. U tekstu od subote 19. aprila u tekstu „Sporazum Koštunice i Šešelja” piše se o koaliciji SRS i DSS, koja je navodno dogovorena u telefonskom razgovoru Vojislava Koštunice i Vojislava Šešelja, što je inače odlučno demantovano od strane obe stranke. U tekstu se između ostalog navodi, da će buduća vlada zatražiti od Haškog tribunala da Šešelj ima ista prava kao Ramuš Haradinaj, odnosno mogućnost da se brani sa slobode i da se bavi politikom.
>>ceo tekst |
|
|
| |
|
|
|
| |
Vanja J. Vučenović: Lov na SPS |
|
|
| |
 Na samom kraju priče dolazimo do Dačićevog SPS-a, kao najpoželjnijeg i prema svemu sudeći nezaobilaznog političkog partnera za predstojeća postizborna dešavanja, a kojeg zasigurno iz noći u noć podjednako sanjaju i Toma i Voja i Boris. Ulogu „jezička na vagi“ koju je DSS imao neposredno pre i posle izbora 2007., sada su odlučno preuzeli socijalisti, koji su se na političku scenu vratili na neočekivano velika vrata. Tako da je danas svaka izborna matematika i kombinatorika, u kojoj se ne nalazi „novorođeni“ SPS-a, ne zaslužuje bilo kakvu pažnju. Znači prava okosnica narednih izbora jeste upravo stranka kojoj je pre samo nekoliko godina,zbog „obračuna u sopstvenim redovima“, pretio bespovratni odlazak sa srpske političke scene. Danas su Dačić & co. nezaobilazni faktor u formiranju bilo kakve postizborne koalicije. >>ceo tekst |
|
|
| |
|
|
|
| |
Politika: Sporazum sa EU potpisan Srbija podeljena |
|
|
| |
 Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić izjavio je juče u Luksemburgu, neposredno pred potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom, da će Srbija ulaskom u EU biti jača i biti poštovana. „Samo jaka Srbija, koja se hrabro bori protiv svih nepravdi koje su joj učinjene, biće u stanju da se izbori za sopstvene interese. Ulazeći u Evropsku uniju, bićemo jači. Glas Srbije će se čuti. Srbija će biti poštovana”, rekao je Đelić, naglasivši da Sporazum potpisuje kao „srpski patriota”. On je izrazio uverenje da je „Srbija sposobna i voljna da postane kandidat za članstvo u EU do kraja ove godine”. >>ceo tekst |
|
|
| |
|
|
|
| |
Mile Savić: Sporazum bez garancije (Politika) |
|
|
| |
 Bilo bi sasvim naivno verovati da će zemlje EU koje su priznale nezavisnost Kosova ratifikovati Sporazum u uverenju da se on odnosi na celu Srbiju i tako poništiti sopstveno priznanje nezavisnosti. Pre se može očekivati da će se priznanje kosovske nezavisnosti tražiti od Srbije pre ratifikacije da bi se na taj način naknadno legalizovao nelegitimni i nelegalni čin priznanja nezavisnosti. Konačno, način na koji se zvaničnici EU odnose prema Srbiji i kosovskom problemu, kao i način na koji tumače akte na koje se poziva SSP, ne daje garanciju da će Evropska unija potpisivanjem SSP poštovati celovitost Srbije. >>ceo tekst
|
|
|
| |
|
|
|
| |
Boško Obradović: Nije ovo ništa šta nas čeka posle izbora |
|
|
| |
Da ne zaboravimo, evrounijati su za ovih osam godina preuzeli potpunu kontrolu nad finansijskim i medijskim sektorom, Vojskom i pokrajinom Vojvodinom. Sve što bude počela da radi nova, potencijalno nacionalna vlada biće potkopavano i rušeno od prvog dana, a odmah nakon letnje pauze, ako ne i ranije, krenuće sindikalni nemiri, studentski protesti, nevladine inicijative o ugrožavanju ljudskih prava i drugo već viđeno u svim „narandžastim revolucijama“. Sve to imaće podršku predsednika države, evrounijatskih finansijskih i medijskih lobija, a pokrajinska vlast u Vojvodini, u slučaju pobede evrounijata na tom nivou, biće izvor destabilizacije Srbije kroz predstavljanje Vojvodine kao evropskog i demokratskog dela Srbije, iz kog treba da krene novi 5. oktobar. >>ceo tekst |
|
|
| |
|
|
|
| |
Dragana Boljević: Vrednovanje rada sudija – Pretpostavka kvalitetnog sudskog sistema |
|
|
| |
Zamerke naših vlasti pravosuđu i njihove namere da promene stvari polaze od „velikog“ broja sudija u Srbiji. One su često potkrepljene argumentom da, na 100.000 stanovnika, Srbija ima 32 sudije (2.400 sudija na 7,5 miliona stanovnika) a Španija, na primer, svega 10 (4.200 sudija na 43 miliona stanovnika). Zanemaruje se da Španija ima značajan broj sudija na „određeno vreme“ (2,8) kao i „neprofesionalnih“ sudija (17,9). Ove dve vrste sudija, koje zakon u Španiji ovlašćuje da sude i presuđuju na isti način kao i profesionalne sudije, ne postoje, međutim, u Srbiji. Ali, kada se imaju u vidu ti podaci, onda se dobija sasvim drugačija slika o broju sudija u Španiji (30,5 sudija na 100.00 stanovnika). >>ceo tekst |
|
|
| |
|
|
|
| |
Đorđe Vukadinović: Srbija u razbijenom ogledalu |
|
|
| |
Šta hoću da kažem? Samo to da ova konfuzija o kojoj govorimo i koja zaista delimično postoji u svesti srpskih građana nije pala s marsa nego da je namerno proizvedena i da bi bila daleko manja da politička i medijska elita, zapravo, sistematski ne spinuje, bolje reći, sluđuje i siluje srpsko javno mnjenje – a često i elementarnu logiku i zdrav razum. A pošto takva operacija ipak ne može baš u potpunosti da uspe, kao rezulat imamo ovaj aktuelni haos u glavama i ovo razbijeno političko ogledalo. To, bez sumnje, jeste loša stvar, ali u ovom kontekstu se možda može posmatrati i kao izvestan znak normalnosti, ili makar simptom otpora i borbe za nacionalno ozdravljenje. Jer je čak i konfuzija bolja od totalne – mentalne i fizičke – okupacije. >>ceo tekst |
|
|
| |
|
|
|
| |
Marinko M. Vučinić: Politički mazohizam Demokratske stranke |
|
|
| |
 Predstavnici DS-a tvrde da dele mišljenje LDP-a o najbitnijim državnim i nacionalnim pitanjima, pri čemu je jedino sporno određenje prema nezavisnosti Kosova. Reč je o svojevrsnom političkom mazohizmu i političkoj raspolućenosti funkcionera Demokratske stranke, koji nemoćno podilaze i politički koketiraju sa jurišnicima Liberalno demokratske partije u njihovoj negaciji ne samo državne i nacionalne politike o očuvanju teritorijalnog integriteta Srbije. Prosto je žalosno gledati kako predstavnici DS-a prećutno podržavaju najekstremnije stavove funkcionera Liberalno demokratske partije, dovodeći sebe u duboku političku defanzivu i položaj nemoćnih statista u ovoj izbornoj kampanji. Međutim, ne propuštaju da izraze zadovoljstvo što će možda biti u prilici da zajedno konstituišu proevropsku vladu. >>ceo tekst |
|
|
| |
|
|
|
| |
Vladimir Milutinović: "Tako je!" |
|
|
| |
Rezultat ove kampanje će, naravno, biti glasovi koji će otići po nekom rasporedu strankama. Nikakva druga korist od ove kampanje neće ostati. Očekivati da bilo koje uopšteno obećanje ima bilo kakve posledice na budućnost je isto kao verovati da će Trilit Beng u mahu očistiti wc šolju koja Cilit nije videla više godina ili da će vam kada kupite prašak posle gledanja reklame neko iz firme koja ga proizvodi doći i prati veš. Jedini smisao ove predizborne kampanje biće ostvaren 11. maja. Kada budete glasali pozdravite se sa svim očekivanjima od izbora. Tim pre što neće biti jasne većine posle njih. A onda će početi sasvim nova vrsta igranke. >>ceo tekst |
|
|
| |
|
|
|
| |
Nataša B. Odalović: CIA snajka KGB! (Danas) |
|
|
| |
 Srećom te će 11. maj uskoro. Samo zato što će se ovaj horor, ili parodija horora, konačno završiti. Jer tekuća kampanja 2008. u Srbiji sam je vrh svega najgoreg što se u politici i okolo nje sublimiralo svih ovih godina. Ovo što gledamo više nije ni demagogija. Kampanjska predizborna demagogija, ma kako bila ružna, sastavni je deo politike i u svojoj transparentnosti ume biti zabavna, kao kakva TV-sapunica. Eto, takva je recimo kampanja u Americi gde se Klintonka i Obama nadgornjavaju sa dosta šarma, i zbog nečeg čitava atmosfera tih izbora podseća na veliki američki rodeo, doduše, prilično predapokaliptično smešten u okvire Polakovog "Konje ubijaju, zar ne?". >>ceo tekst |
|
|
| |
|
|
|
| |
Dušan Tubić: Lik i delo Neše Čanka |
|
|
| |
 Šta je Čankova politika Vojvodini donela osim grba i himne, samo nove podele, potiskivanje svega srpskog i kao posledicu jačanje radikala? Vlast neoautonomaša je donela samo novi pokrajinski nivo korupcije, samo još slabiju poljoprivredu i još veće siromaštvo građana Vojvodine, bez obzira na to kojoj nacionalnoj zajednici pripadali. Ta vlast je donela samo novu „regionalističku demagogiju“, novu hajku na srpski nacionalizam, pozive na „terazijsko vešanje“, na „antifašističke letve“, na „gaženje i rušenje tabli“, na psovke i primitivizam uvijen u „evropejsko ruho“. Jadna će biti Srbija ako joj preko Tadića merilo „evropejstva“ i „vojvođanstva“ budu Čanak i Čeda. >>ceo tekst |
|
|
| |
|
|
|
| |
Pavle Popović: Pozicioniranje političkih stranaka |
|
|
| |
 Predsednički izbori, proglašenje nezavisnosti Kosova i kriza vlade po pitanju dalje saradnje sa EU pojačali su međustranačke sukobe. Od dana formiranja vlade javljala su se trvenja između koalicionih partnera, pojedini ministri su svojim izjavama i delovanjem sve više odstupali od zajedničke platforme a povremeni kompromisi samo su odlagali ono što je neminovno a to su izbori. Predstojeći vanredni parlamentarni izbori dovešće do značajnog prekomponovanja političke scene u Srbiji. Sve je očiglednije razvrstavanje stranaka u dve političke opcije, sa različitim i veoma udaljenim pogledima na važna državna i društvena pitanja. >>ceo tekst |
|
|
| |
|
|
|
| |
Ružica Cvetković: Finansiranje političkih stranaka i vanrednih parlamentarnih izbora |
|
|
| |
Vanredni parlamentarni izbori i lokalni izbori, koji će biti održani u maju 2008. godine, u centru su pažnje ovih dana u Srbiji. Javnost pomno prati šta političke stranke nude biračima i kakve programe nude, ali se ujedno postavlja pitanje cene izbora, kako i na koji način se izbori finansiraju i iz kojih se sredstava obezbeđuju sredstva. Sredstva iz javnih izvora za troškove izborne kampanje obezbeđuju se u godini u kojoj se održavaju redovni izbori i to u iznosu od 0,1% budžeta Republike Srbije, 0,05% budžeta AP i 0,05% budžeta lokalne samouprave. Za redovne pralamentarne izbore sredstva se, dakle, obezbeđuju u republičkom budžetu za određenu godinu u kojoj su planirani izbori, ali kada su vanredni izbori u pitanju, nadležni organi su dužni da obezbede dopunska sredstva. >>ceo tekst |
|
|
| |
|
|
|
| |
Slađan Nikolić: Juriš na Vojvodinu |
|
|
| |
 Ti slobodni građani organizovani u Otpor, za koji njihov član Nenad Šeguljev kaže da nisu „ni studentski, niti narodni, nego samo Otpor“, izvučeni su iz naftalina posle višegodišnje pauze, i to baš u Vojvodini. Sva je prilika da ih je iz naftalina izvukao NED, a cilj im je danas – kako sami kažu – sprečavanje povratka na stanje od pre deset godina (bolje rečeno, sprečavanje pobede radikala ili DSS-a, što korespondira sa ciljevima SAD), i u tu svrhu organizovaće brojne akcije do 11. maja. Sutra će taj cilj biti najverovatnije destabilizacija Vojvodine, što je takođe u skladu sa ciljevima SAD. >>ceo tekst |
|
|
| |
|
|
|
| |
Milan Milošević: Izborna (i socijalna) hronika Strasne nedelje (Vreme) |
|
|
| |
Autori kažu da ne bi trebalo da čudi to što donji slojevi u Srbiji glasaju za SRS, koji sa izjašnjava kao stranka desnice, a gornji slojevi za DS, koji se izjašnjava kao stranka levice. DS je stranka srpske proevropske elite: "menadžera", "eksperata", "reformatora" i "globalista". Stoga slojevi kojima bolje ide, objektivni tranzicioni dobitnici, preduzetnici i stručnjaci iz svih oblasti povezuju svoj boljitak sa evrointegracijama. Oni se nadaju još većem napretku koji će nastupiti sa priključenjem Srbije EU. Ovaj optimizam dele, a onda i stranačku sklonost, i oni pripadnici nižih slojeva koji veruju da im neke njihove veštine, ili neka znanja mogu dati prednost na "poštenom tržištu EU" (recimo, znanje stranog jezika, radne navike, posedovanje ekološki zdrave zemlje itd.). >>ceo tekst |
|
|
| |
|
|
|
| |
Maja Kovačević: Nepodnošljiva lakoća pridruživanja (Politika) |
|
|
| |
U žaru političke kampanje, sa središnjim pitanjem da li potpisati ili ne Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, ovom sporazumu se pripisuju svojstva koja on uopšte nema. Tako čujemo da će nam potpisivanje ovog sporazuma omogućiti pristup „značajnim razvojnim fondovima”, što je više nego diskutabilna tvrdnja. EU će u periodu od 2007. do 2013. pružati bespovratnu finansijsku pomoć svim zemljama zapadnog Balkana, u vidu programa pod nazivom Pretpristupni instrument (IPA), čiji korisnici su Hrvatska, Makedonija i Turska, Srbija, Crna Gora, Kosovo, BiH i Albanija. Raspolaganje ovim sredstvima ni u kom smislu nije uslovljeno potpisivanjem SSP-a. >>ceo tekst |
|
|
| |
|
|
|
| |
Branko Milanović: Čeka li nas prošlost (Politika) |
|
|
| |
 S obzirom na to da se ne zna kakvu će ekonomsku politiku SRS voditi i da su očekivanja da ona neće biti po ukusu Evrope prilično jaka, prva i normalna reakcija svakog investitora će biti da čeka i posmatra kakva se ekonomska politika sprema, da li se odnosi sa Evropom još više kvare ili ne, da li može dobiti garancije o fer tretmanu u Srbiji, da li treba strahovati od inflacije ili od evropskih ili američkih prećutnih ili otvorenih sankcija prema Srbiji. Sa prve strane – Svi ti elementi zajedno, čak i u odsustvu bilo kakve stvarne promene ekonomskog kursa, dovešće do zaustavljanja planiranih stranih investicija. >>ceo tekst
|
|
|
| |
|
|
|
| |
Zoran Grbić: NVO: Širi dalje |
|
|
| |
 Uz brojne nevladine organizacije koje su finansirane novcem sa Zapada praktično da ne postoje one koje su finansirane novcem iz, na primer, Rusije ili Kine. Ali i malobrojne patriotski nastrojene organizacije (npr. Srpske Dveri i Aktivni centar) suočene su s napadima koje prate svaku njihovu akciju. Bez ikakve političke i medijske moći, aktivisti ovih organizacija su u stanju stalne odbrane od optužbi da su klerofašisti i ''nacionalisti'', ili neprestano moraju da ponavljaju ko su i odakle dolazi novac za njihovo finansiranje. U oba slučaja, takve optužbe i takva pitanje otupljuju i obesmišljavaju ideju njihovih akcija. Kao da nije dovoljno što su ove organizacije u samom startu već dovoljno diskvalifikovane time što nemaju podršku u novcu kakvu imaju druge nevladine organizacije. >>ceo tekst |
|
|
| |
|
|
|
| |
Danica Popović: Ja to drugovi nisam čit'o (NIN) |
|
|
| |
 Odavde onda proizlaze samo dva logična rešenja. Jedno, da SSP treba potpisati. Ili drugo, da ga nikada ne treba potpisati i tačka. I predočiti ljudima posledice. Da će strani strateški investitori, oni koji izvoze i zapošljavaju, ređe u ove krajeve dolaziti nego što bi to bilo u prvom slučaju. Da će onda tajkuni ostati naši najveći investitori, dok će naše partije i dalje odlagati privatizaciju javnih preduzeća i jačati svoje, umesto naših računa. Onda će i Rusi moći da zadrže monopol na preradu nafte i zabranu uvoza derivata koliko god to budu hteli, pa će u Srbiji gorivo biti daleko skuplje i mnogo lošije nego što bi bilo da smo potpisali SSP. >>ceo tekst |
|
|
| |
|
|
|
| |
Dušan Opačić: Majski izbori, velika šansa za srpski nacionalni spas |
|
|
| |
 Srpska radikalna stranka je pojedinačno najjača politička organizacija u Srbiji. Aktuelni predsednik srpske Vlade Dr. Vojislav Koštunica biće primoran da pregovara sa SRS ako mu je iskreno stalo do očuvanja Kosova i Metohije. Činjenica je da ranije sebi nije smeo dopustiti taj luksuz da napravi koalicionu Vladu sa SRS još 2003. godine. Nije smeo zbog spoljnog, ali i unutarpartijskog pritiska, koji je intezivno vršen na njega. Nažalost je doživeo da i bez radikala postane negativac broj jedan u zapadnom svetu, davajući mu čak epitet sukcesora vladavine bivšeg predsednika SRJ i Srbije Slobodana Miloševića. >>ceo tekst |
|
|
| |
|
|
|
| |
Đorđe Vukadinović: Malo sutra - ili "kratko uputstvo za glasače" |
|
|
| |
 Dakle, ukratko – ako se stidite saradnje s Hagom, glasajte za radikale i malo za DSS. Ako se stidite Koštunice, zaokružite LDP. Ako mnogo volite Evropu, glasajte za DS. Ako mrzite Ameriku i NATO, glasajte za DSS-NS, socijaliste i radikale. Ako mrzite Rusiju, glasajte za LDP, G17 i pomalo za DS. Ako Rusiju, pak, volite, onda glasajte za radikale, DSS, SRS, SPS – a malčice i za DS. Ako možete i sa Čankom i sa Čedom, i sa Dačićem i sa Koštunicom – glasajte za DS. Ako volite sa Veljom i možete sa radikalima, onda glasajte za DSS. Ako verujete da su Kosovo i Evropa “paralelni procesi” bez uzajamnog uticaja, vi ste za DS. Ako ste za Kosovo u Srbiji, ali tako da vas ništa ne košta i ne boli, onda ste takođe za DS. Ako ste za EU, ali pod uslovom da nam prethodno vrati Kosovo, izvine se i prizna grešku, onda ste sto posto za DSS. >>ceo tekst |
|
|
| |
|
|
|
| |
Danilo Tvrdišić: Prodaja vere za obećanje večere |
|
|
| |
Ovo što nam se danas kao narodu dešava, u istorijskom smislu, nije ništa novo. To je nešto što se dešavalo gotovo svim generacijama pravoslavnih Srba. Mnogo je puta nuđena prodaja vere za večeru, odnosno odricanje od sopstvenog bića i prihvatanje poniženja koje nude okupatori različitih istorijskih epoha. Rezultat takve vrste uticaja su Srbi konvertiti. To su Srbi koji su se muslimančili, makedončili, crnogorčili i unijatili. Naime, dešavalo se kroz istoriju da ljudi slabog karaktera i morala trampe veru za nešto bolji materijalni položaj i određene privilegije. Danas je evrounijatska ideja zapravo ideja novog konvertitstva koje se nudi Srbima, a sve pod izgovorom materijalnog blagostanja i boljeg života. I to treba otvoreno reći. >>ceo tekst |
|
|
| |
|
|
|
| |
Milovan Balaban: SSP - jabuka razdora |
|
|
| |
Čini se da vlastita neuspešna i kilava spoljnja i unutrašnja politika nagoni „proevropske snage“ da jedno „virtuelno pitanje“ stave u fokus svoje kampanje i nametnu kao temu ovih izbora. A stara srpska predizborna glasi – „čija je predizborna tema toga su i izbori“. Isto tako, može se zaključiti da trka za virtuelnom Evropom, koja se po starom srpskom običaju sve više pretvara u mit, može prouzrokovati smanjenje pa i gubitak ne samo nacionalnog nego i elementarnog ljudskog dostojanstva građana Srbije. Narod koji nije samo poražen već do te mere ponižen može da ostane bez temeljnih vrednosti na kojima je sazdan i na kojima je vekovima živeo. U tom pogledu su „patriote“ u pravu da se moramo „boriti za Kosovo“ (šta god to značilo) a da i nisu svesni u kojoj meri. >>ceo tekst |
|
|
| |
|
|
|
| |
Slađan Nikolić: Američka Nacionalna zadužbina za demokratiju podriva Srbiju |
|
|
| |
Otvaranje B92 info kanala i sajta www.autonomija.info istog dana nikako ne treba smatrati slučajnošću. Ako se uzme u obzir i peticija Nacionalne zadužbine za demokratiju od 21. februara 2008. godine, kojom se od predsednika Tadića i premijera Koštunice zahteva veće poštovanje ljudskih prava i zaštita novinara, što je u stvari priprema za zaštitu uspostavljene mreže u Vojvodini, sasvim je jasno da uskoro kreće medijska ofanziva na sve nacionalno srpski opredeljeno u Vojvodini i na SPC. Biće to medijska priprema za dalju desuverenizaciju Srbije, ovog puta kroz Vojvodinu. Država Srbija i njen obaveštajno-bezbednosni sistem nisu našli modalitete za suprotstavljanje delovanju tzv. nevladinih organizacija kakva je Nacionalna zadužbina za demokratiju, kao jedno od oruđa američke spoljne politike. >>ceo tekst |
|
|
| |
|
|
|
| |
Branko Milanović: Glas protiv pregovora sa EU (Politika) |
|
|
| |
Srpsko političko telo veoma jasno se podelilo, čak i aritmetički, na dve jednake polovine. Na jednoj strani su pristalice daljih ekonomskih reformi i evropske integracije, na drugoj oni koji se protive nastavljanju nekih od reformi i koji pitanju Evrope pretpostavljaju rešavanje pitanja Kosova. Prema prvima, ulazak u Evropu je upravo pretpostavka za zadržavanje Kosova u „nekoj formi” u Srbiji. Prema drugima, situacija je upravo suprotna: hrliti u Evropu znači prećutno prihvatiti da je Kosovo postalo nezavisno. Ovaj raskol svakog dana postaje sve dublji, jer se tiče i taktike i strategije koju treba voditi. >>ceo tekst |
|
|
| |
|
|
|
| |
Oliver Dulić: „Želimo isto što i Holandija“ (De Volkskrant) |
|
|
| |
 Skoro čitava Evropska unija želi da potpiše Sporazum sa Srbijom, nadajući se da će na taj način pružiti podršku prozapadnim strankama na parlamentarnim izborima 11. maja. Jedino Holandija i Belgija insistiraju na tome da je uslov za potpisivanje - hapšenje Generala Mladića. „Nisam došao ovde da promenim mišljenje holandskih političara“, kaže Dulić. „Došao sam ovde da objasnim da imamo isti cilj. I mi želimo Mladića da vidimo u ćeliji. Ali Holandija mora da razume da smo u Srbiji došli do jedne veoma osetljive tačke. U istraživanjima javnog mnjenja praktično smo izjednačeni sa Radikalnom Strankom, koja Mladića nikada neće uhapsiti. Da bi Mladić dospeo u Hag, moramo da pobedimo na izbor ima. A da bi pobedili, vi morate da nam pomognete“. >>ceo tekst
|
|
|
| |
|
|
|
| |
Branko Radun: Ministar-propovednik u kampanji straha |
|
|
| |
 Naš ministar ne razume da se prestankom vraćanja kosovskog duga odustaje i od suvereniteta nad Kosovom. On sve doživljava kroz prihode i rashode, kroz profit i deficit. U njegovoj trenutnoj računici – a i tako su mu valjda „rekli sa Zapada“ – Kosovo predstavlja samo rashod i nepotreban balast kojeg se moramo „osloboditi“. Takva ideološka pozicija čini ga agilnijim zagovornikom secesije od većine u DS-u, čime ozbiljno konkuriše i LDP-u. Ovo je moglo da iznenadi samo one koji ne razumeju razmere kratkovidosti ideološkog ekonomizma, kome ništa ne znače reči kao što su „tradicija“, „država“, „identitet“, a koji suvereno vlada umovima globalnih (neo)liberala, naročito umovima njihovih domaćih „ekspertskih“ klonova. >>ceo tekst |
|
|
| |
|
|
|
| |
Vladimir Milutinović: Demokratski izbori |
|
|
| |
Kada počne kampanja za izbore neko odlučuje da poruka koju šalju stranke ne sme biti ometana, bilo uopšte od strane nominalno nezavisnih intelektualaca bilo pojedinih intelektualaca na pojedinim medijima. To prolazi koliko vidimo, bez ikakvog principijelnog protivljenja. Pošto, na primer, LDP smatra da bi i inače medijski prostor trebalo očistiti od ne-LDP aktera, kao što pokazuje forma emisije Peščanik, on može da protestvuje što se čiste Danas ili Ekonomist ali ne može da protestvuje u ime principa.Tu se radi o dve stvari. Najpre, stranke – upravo sada kada su izbori – imaju težnju da neminovno izjašnjavanje i izbor koji treba da naprave građani što više neutrališu. Idealna kampanja bi se tako sastojala isključivo od plaćenih termina. >>ceo tekst |
|
|
| |
|
|
|
| |
Marinko M. Vučinić: Izborna renta i verodostojnost politike |
|
|
| |
Pominjati pobedničku izbornu rentu sa predsedničkih izbora kao jedan od aduta u kampanji mogu samo oni marketinški i partijski magovi koji nemaju pravi uvid u kretanje izbornog tela i raspoloženje birača. Očekivanje da će se korpus glasova koji je dobio Boris Tadić automatski preliti na izbornu listu evropske Srbije nije samo politička naivnost, već i izraz oligarhijske i klijentelističke zatvorenosti i znak nespremnosti da se u kampanju uđe sa svežim, autentičnim idejama i novim ljudima. Poslaničke liste gotovo svih stranaka odraz su njihove oligarhizacije, što ima razorne posledice na ukupnu demokratizaciju našeg političkog i društvenog života. >>ceo tekst |
|
|
| |
|
|
|
| |
Svi tekstovi u rubrici Politički život |
|
|
| |
|
|
|
2.jpg)
