Sadašnji i bivši ministri za infrastrukturu Milutin Mrkonjić i Velja Ilić otvorili 48. dragačevski sabor trubača

Ali, ni tu naši reformisti nisu stali. Oni su okrenuli pogled ka medijima i sa užasom opazili da tu „i dalje, sasvim nesmetano, stoluje Koštuničina ekipa (b)analitičara i novinara”, pri čemu se „nekako uvek zaboravlja da su svi, ali svi tabloidi, patriotskog, dakle pro-Koštuničinog pogleda na svet” (Milenković). Naši liberalni evropejci stvarno misle da je „teško reći da su radikali i DSS opozicija, jer su oni ideološki na vlasti” (Dejan Ilić). Takav neverovatan paradoks dolazi od toga što, kako je lepo objasnila Sonja Biserko, „srpski nacionalizam još nije poražen. On živi u školama, na univerzitetu, u medijima”. Ali, srećom, tu je i lek: „radikalni nacionalizam ne nestaje sam od sebe (...). Zato je neophodna inicijativa izvana. EU, pre svega, u svojim odnosima sa Srbijom treba radikalno da menja i vrednosni sistem, bez kojeg dugoročno neće doći do stvarnih promena”.  >>ceo tekst

S druge strane, srpski mediji su jednim delom direktno preuzimali i podržavali ovu antisrpsku kampanju, delom se „istraživački“ bacili na raspravu o tome da li je Karadžić/dr Dabić imao ljubavnicu i da li je viskom lečio nerotkinje, a delom se opredelili za „neutralan“ stav i „neuznemiravanje javnosti“, usled čega je prosečni srpski TV konzument – na sličan način kao i devedesetih, ali iz različitih motiva – ostao uskraćen za informaciju o tome kako Srbiju i Srbe vide u dominantnim svetskim medijima i prestonicama. Zaista greše oni koji veruju da smo „dotakli dno“ i da naprosto nema gde dalje da se propada. Kada se jednom zakotrljaju, nesreća, porazi, beda i sramota ne poznaju dna ni granice.  >>ceo tekst   pristigli komentari

Đorđe Vukadinović: Stidećemo se još

Niko od nas ne želi da živi u društvu u kome će moći da ga maltretiraju pa i tuku pripadnici policije. Niko sigurno ne želi da se pomiri sa time da olako, bez ozbiljne istrage, njegovo dete može da bude okarakterisano kao huligan i da onda, neki mrzovoljan ili frustriran policajac, sme da mu u lice ispali gumeni metak. A znajte ako se „duh“ pusti iz „boce“, koliko god da mislite da ste po strani od političkih dešavanja ili da ispoljavate ubeđenja koja trenutno nisu satanizovana, nećete znati kada će „vrag doći po svoje“. Možda se samo desi da vi ili neko od vaših u nezgodnom trenutku prolazite pored hotela „Moskva“, a ono …>>ceo tekst

Obojica sagovornika „Politike” jedinstvenog su mišljenja da iza uvijenih preporuka i želja briselske administracije stoji strah od stava suda u Hagu. „Oni znaju da su, pomogavši Kosovu da postane nezavisno, izašli izvan pravnih okvira kakvi su do tada postojali u svetu. Znaju da je osnovni cilj međunarodnog poretka suverenost država, znaju da su napravili presedan i plaše se mišljenja suda”, tvrdi Nikolić. Isplativost agresivnijeg diplomatskog nastupa Srbije, kako je to bilo predviđeno Akcionim planom o Kosovu i Metohiji (koji je uključivao i tužbe protiv država koje su priznale nezavisnost), Kesić potkrepljuje tvrdnjom da bi tužba protiv Holandije „koja sada drži lekcije Srbiji o poštovanju međunarodnog prava, a sve zbog griže savesti oko Srebrenice, pokazala da njihov moralistički stav ne stoji i da su i oni prekršili međunarodno pravo priznavši nezavisnost Kosova”.  >>ceo tekst

"Bio je nešto između Frojda i boema iz Skadarlije." (Goran Kojić, urednik časopisa "Zdrav život", u kome je tekstove objavljivao Radovan Karadžić, 22. jul 2008, RTS)

"Prvo sam mislio da se radi o američkom špijunu koji hoće da mi ukrade ideje lečenja." (Mina Minić, čovek koji je Radovana Karadžića "uveo u svet bioenergije", 25. jul 2008, "Blic")

"Svoje nove prijatelje i poznanike koji su poznavali dr Dabića, molim za oproštaj i poručujem da veruju sebi, a ne propagandi. Ja sam onakav kakvim me vi poznajete." (Radovan Karadžić, u izjavi za podgorički "Dan", 01. avgust 2008, "Tanjug")  >>sve reči i misli

Ovakvu interpretaciju socijalnog bunta srpske omladine i uopšte širokih slojeva naroda, oberučke su prihvatile nevladine organizacije i drugi aparati Druge Srbije. Sada je Druga Srbija mogla da dokazuje da se iza protestnih kolona otpuštenih radnika kriju zahtevi za uspostavljanjem etnički čiste "Velike Srbije". Sada je, na primer, Teofil Pančić - u čijim se kolumnama nalazi više rasističkih stereotipa nego u sabranim delima Vojislava Šešelja - mogao da igra ulogu pacifiste, levičara ili antifašiste... Tako su institucije, čija je rasistička priroda upisana već u njihovom nazivu ("dekontaminacija"), mogle da prodaju lažnu sliku o vlastitoj političkoj misiji ("denacifikacija"). >>ceo tekst

Milorad Vukašinović: Reagovanje na tekst Maria Kalika

Mario Kalik: "Dve" Srbije - jedan anti-komunizam 

Aleksandar Pavić: Ima li u Srbiji pravih komunista? Anti-fašista?

Jasno je da stvaranje najveće američke vojne baze u Evropi «Bondstil»  na teritoriji Kosova nije slučajan splet okolnosti. To je čvrsta strateška pozicija koja omogućava kontrolu ključnih koridora: energetskih i transportnih, kao i akvatorija Sredozemnog, Crnog mora i Bliskog Istoka. Ne smemo zaboraviti da Ahtisarijev plan direktno ukazuje na to da je NATO najviša vlast na Kosovu. Građanska kontrola NATO delovanja nije čak ni predviđena. NATO iza zidova «Bondstila» može da radi šta god mu padne na pamet, niko nema kontrolu nad njim. Ne nazivaju Kosovo uzalud «NATO kraljevstvom». Na primer, NATO odluka da trenira vojsku Kosova nije predviđena nijednim sporazumom. >>ceo tekst


 

Takav je slučaj ovih dana sa pitanjem Kosova i Metohije. To pitanje je za svetsku zajednicu zatvoreno sa stanjem kakvo je danas. Kakav je odnos domaćih političara prema tom pitanju sasvim je druga stvar. Odluka koja je danas nametnuta Srbiji nije pravedna. Toga je svesna većina naroda kao i većina političara. Mnogi od njih su najzad naučili da verbalno izraze volju i stav naroda koga u vlasti i međunarodnim institucijama predstavljaju. Tako Ministar inostranih poslova gospodin Jeremić, obrazlažući odluku vlade o vraćanju ambasadora u zemlje Evropske Zajednice, ističe kako Srbija neće nikad da odustane od svog ustavnog prava na teritorijalni integritet i celovitost, što drugim rečima znači zadržavanje Kosova i Metohije u granicama države Srbije. Me|utim, ponekad nema ničega poraznijeg od puke retorike. Samo konkretne akcije mogu da potvrde jasan politički stav i pravce delovanja jedne političke grupe.  >>ceo tekst

Mandala je reč iz sanskritskog jezika i u svom opštem značenju prevodi se kao krug. Slike kruga u različitim religioznim običajima, ali i psihologiji, ponajviše označavaju – igru. Figure „kružne igre“ ima u tibetanskom budizmu, ali i u tekijama derviša. Ona je i jantra u budizmu i dezorijentisana ličnost u psihologiji. Individualne mandale imaju, kako tvrdi Karl Gustav Jung, „neograničeno mnoštvo motiva i simboličkih varijacija“. Tako se u određenim naukama, a posebno u istorijskoj, stvaraju personificirani automati, određene metode ili mitovi – mandale. >>ceo tekst

Jovan Nenadov: Ostrašćenost istoričara

Prema logici kapitala investicionih fondova, posao je završen uvećanjem vrednosti kupljenih kompanija. Racionalizovane i svedene na meru profita, one se prodaju, uz ostvarivanje visokih prinosa. Nezvanična očekivanja koja se ovih dana proturaju u javnosti su da se za „Knjaz” može dobiti oko 200 miliona evra, što znači da mu je vrednost u odnosu na vreme kupovine od pre nepune četiri godine udvostručena. Naime, za ovu punionicu vode je iskeširano oko 90 miliona evra i petnaestak miliona evra socijalnog programa. Nepoznato je kolike su bile investicije „Salforda” i koliko ih je koštala racionalizacija poslovanja. S obzirom na to da će se druge „Salfordove” fabrike na prodaju nuditi naredne godine, još je rano za računice koliko će u tom slučaju sadašnji vlasnik zaraditi. >>ceo tekst

Još kada je 10. januara ove godine Vlada Srbije donela uredbu o prijavljivanju za besplatne akcije šest preduzeća u državnom vlasništvu (EPS, NIS, Telekom, JAT, Aerodrom "Nikola Tesla" i Galenika) i kada je ministar Mlađan Dinkić procenio da bi svaki prijavljeni mogao očekivati akcije u vrednosti od oko 1000 evra, javila su se mišljenja da je to nerealno. Naime, pošto su takozvane besplatne akcije građana ograničene na 15 odsto ukupnih akcija, ispalo je da očekivanih 1000 evra po glavi tada procenjenih oko četiri miliona prijavljenih, podrazumeva da akcije spomenutih preduzeća treba ukupno da vrede blizu 28 milijardi evra, što je odmah izgledalo neverovatno – a danas izgleda još neverovatnije. >>ceo tekst

Ali ako vas baš interesuje nastavak priče o Dohi i Ženevi, tamo su zemlje u razvoju nastupile kao ravnopravna strana u pregovorima. Uspele su, najpre, da prestanu sa međusobnim svađama, a zatim da izmene decenijsku ustaljenu šemu pregovora, prema kojoj je Zapad, uistinu liberalan u mnogim sektorima, grčevito branio svoje „politički osetljive“ sektore, govoreći: „Evo, za sada vam dajemo ovoliko; ukoliko pristanete, sledeći put dobićete još više.” Zemlje u razvoju su najpre u Kankunu 2003. godine, a sada i u Ženevi, rekle: „E, dosta je bilo, mi više ne potpisujemo sporazume koji isključivo idu u vašu korist.“ I tako je priča o liberalizaciji počela veoma da liči na neku ozbiljnu priču o razoružanju, u kojoj niko više neće da položi oružje. Ovoga puta na Dohu je svaka strana uspešno pucala, kad bolje pogledaš – sa svog Menhetna. >>ceo tekst

Fascinacija doktorom Dabićem počiva na prividnom paradoksu koji otkriva jednostranosti pogleda na svet jednog dela ovdašnje, pre svega urbane populacije. Uočena «genijalnost» njegovog skrivanja leži u tome što se on uopšte nije skrivao, što njegova identitetska «maska» uopšte nije bila maska nego njegovo pravo «ja» u sadašnjem trenutku. Nasuprot posmodernističkom identitetskom pluralizmu, tj. licemernim menjanjima maski i onoga što se nalazi ispod njih, ličnost dr Dabića predstavljala je ne promenu identiteta već kontinuitet, nadgradnju ličnog identiteta koja živi onako kako stvarno jeste koliko i dokle je to moguće. Usled toga je i hapšenje i ono što je usledilo Dabić-Karadžić prihvatio sa (za ovdašnje «realno» poimanje) neshvatljivim smirenjem i stabilnošću, samo se prekrstivši u trenutku kada su mu u autobusu za Batajnicu prišla neidentifikovana službena lica.  >>ceo tekst